Миша Ђурковић: Зашто је неутралност важна

Најпре да се одбранимо од Хилизације Србије која брутално напредује. Следеће је да афирмишемо пуну неутралност што значи напуштање тзв. евроинтеграција Србије које су нам нанеле немерљиву штету у ове 23 године

Да, расписани су избори и биће одржани седамнаестог децембра. Има низ разлога због којих је Вучић пожурио да их одржи и заврши, пре него што… Размислите шта све може да стане у ове три тачке и шта нас то све потенцијално очекује у наредном периоду. Неки тврде да ће бити и рестрикција струје што, Бога ми, нисмо имали деценијама.

Крис Хил је лепо попаковао свој политички простор, све их је ставио на једну листу, подигао инфраструктуру глумаца, певача, академика којима је Вучић прошле године предао САНУ, а сада му раде о глави итд. Ту су ПроГласи, анимације, изађи и гласај кампање, брутално наоштрени пропагандни медији и све што треба. Његови агенти утицаја су наравно и у власти, и учествују у овом игроказу који све више личи на припрему коначне концентрационе владе за обављање прљавих послова.

Наш национални простор нажалост нема свог Криса Хила, коме је, као и председнику ове државе, било страховито важно да се на том простору не направи јак, обједињени блок који би имао преко 20% гласова. Национална опозиција дочекује изборе разједињена, без својих медија, заправо без икаквих медија на којима може да се појави. Чини се да ће се најозбиљнија битка водити за Београд.

Но, и пре и после избора, са оваквом политичком сценом каква је данас, остаје нам да се боримо за неке најосновније визије и правце опстанка српског народа у наредном периоду. Једно од тих питања јесте свакако питање војне, али и политичке неутралности Србије.

Пре десетак дана институт на коме радим организовао је посету Србији професора Хајнца Гертнера из Беча, који са својих 72 године спада међу једно од највећих имена за питања неутралности у свету. Он је током свог боравка одржао предавање код нас, једно предавање на Факултету политичких наука и имао низ веома запажених наступа у медијима (РТС, Политика, Новости). Ради се о човеку који је испред Аустрије пратио и усмеравао бечке преговоре са Ираном о нуклеарном споразуму и који са групом сарадника ради сва документа за аустријско министарство одбране о стратегији неутралности.

Тренутак у коме је дошао веома је важан. Након што су Финска и Шведска напустиле статус војне неутралности, Аустрија је уз Ирску, Кипар и Малту остала последњи бастион ван НАТО у ЕУ. Отуд је статус српске неутралности од велике важности и за њих, а то се све догађа у тренутку када САД крећу у следећу велику офанзиву удара на неутралност Србије и БИХ, са јасном намером да оба простора коначно угурају у НАТО.

Професор Гертнер је лепо показао да у Аустрији, упркос номиналном заклињању у неутралност, постоји јака струја крипто Атлантиса у елити и политичкој елити која једва чека прилику неке ургентне ситуације да то искористи и затражи промену статуса неутралности као у Финској и Шведској. Занимљиво је да из аустријске амбасаде нико није дошао на ово предавање јер очигледно да не смеју да себе представе као промотера српске неутралности упркос томе што је то у суштинском интересу државе Аустрије. Али исто ово важи и за српску политичку и дипломатску елиту, па нам све звучи веома познато.

Неутралност је за Србију фундаментално важна из мноштва разлога. Наиме она нам омогућује да останемо по страни од сва три велика сукоба која се сада одвијају  и да покушавамо да задржимо добре односе и са Русијом и Украјином, и са Азербејџаном и Јерменијом, и Израелом и Палестином. Србија је такође захваљујући позицији неутралности задржала статус једине земље уз БиХ и Турску у Европи која није увела санкције Русији. Узгред подсетимо да је за нас питање неувођења санкција Русији не само питање очувања стратешких односа са Москвом и питање интереса одбране Космета и Републике Српске, него је то за нас и морално питање, јер после свега што нам се дешавало деведесетих имамо моралну обавезу да се боримо против санкција свуд у свету. У том смислу санкције према Белорусији, изразито пријатељској држави, су срамота за државу Србију.

Гертнер је детаљно показивао колика је важност неутралних земаља, које могу бити простори бафер зона и са правом је демонстрирао да ће у време новог хладног рата, који се отвара, управо такве земље имати улогу посредника. Како је рекао, неутрална земља, попут Швајцарске, мора да покаже зашто је њена неутралност у интересу свим странама. Упознали смо га са чињеницом да су управо код нас вођени тајни преговори између тадашње авганистанске власти и Талибана о будућности ове земље и припремана мирна предаја власти. Такође код нас су о будућности Украјине пре пет година преговарале високе делегације Русије и САД итд.

За неутралност државе важна је, наравно, и њена војна снага. Трошкови неутралности су опет много мањи него трошкови чланства у војним савезима, како је то Гертнер истакао. У том смислу за нас је важно, илустративно и поучно што је Аустрија вратила редовни војни рок и одустала од концепције чисто професионалне војске коју углавном гура НАТО. Дакле и за Србију је од велике важности да врати редовни војни рок који би од српских младића поново правио људе и вратио традицију народне војске којом се с правом поносимо.

Неоспорно је, дакле, да ће у наредном периоду наша неутралност дођи под отворене и тајне ударе НАТО агената и НАТО амбасадора. Отуд је важно да ми којима је до тога стало вршимо притисак на наше политичаре да се око тога изјасне и да и праксом, а не само необавезујућим формулацијама у пракси развијају позицију и бране неутралности. Има и оних који поштено кажу да су за улазак у НАТО, што треба поштовати јер много већи проблем су они који преко својих медија раде кампање заклињања у Русију, одбране Космета и „српског света“ а у пракси све више простора дају директним НАТО агентима утицаја у све више сфера.

Кампања која је почела јесте прилика да се и концепт неутралности јасно реафирмише и да политички актери о њему јасно изнесу свој став. Ради се, иначе, о концепту који је код нас у Скупштини усвојен 2007. као војна неутралност, али је до данас остао неразрађен у техничком, теоријском и стратешком виду. Гертнер је поменуо да постоји 52 врсте неутралности, а за нас је предложио концепт активне, укључене неутралности, који види као оквир и за своју земљу. Све то тек треба да развијемо, али најпре да одбранимо од Хилизације Србије која брутално напредује. Следећи ниво је да афирмишемо и концепт пуне политичке неутралности, што значи напуштање такозваних евроинтеграција Србије, које су нам нанеле немерљиву штету у ове 23 године.

И због свега тога, подсетимо се: Domus florum delenda est!