Миша Ђурковић: Правно насиље и крај глобалних институција

Међународни кривични суд у Хагу (Foto: Wikimedia commons/OSeveno/CC BY-SA 4.0)

Недавна посета премијера Израела Бењамина Нетањахуа Мађарској изазвала је велико интересовање, не само зато што је после дуго времена дошао у посету једној европској земљи, већ пре свега због тога што је услов за ту посету био излазак Мађарске из домена јуриспруденције Римског трибунала. Без тога би влада у Будимпешти морала да ухапси Нетањахуа и изручи га.

Постоји озбиљно размишљање да се, на трагу Трампа, Будимпешта повуче и из Светске здравствене организације. Подсетимо се, нова администрација у Вашингтону је поновила оно што је Трамп урадио и у првом мандату. Изашла је из чланства у СЗО и престала да финансира ово удружење.

Тада се испоставило да су више од половине новца за финансирање нечега што се представља као универзална, глобална институција, која нормира здравствене политике, даје препоруке и иницира законе, праксе и друге облике регулације, давале приватне фармацеутске корпорације. Што је и поштено, јер је ово тело фактички њихова продужена рука. То смо најбоље могли да видимо током пандемије.

Након Трампа повлачење из овог тела најавила је и администрација Хавијера Милеија у Буенос Ајресу. Аргентина је, следећи препоруке СЗО, имала једно од најбруталнијих затварања, што је разорило економски живот у тој земљи а темпераментним гаучосима донело низ психичких и социјалних проблема.

Злоупотребе унутар ЕУ

У исто време у Европској унији се након формирања нове Комисије и даље праве блесави у погледу низа озбиљних проблема и злоупотреба сличне природе. Отворен је тзв. Фајзергејт у коме постоје докази да је директно председница Комисије Фон дер Лајен приватно договарала аранжман за набавку вакцина тежак 20 милијарди евра.

Европски тужиоци и даље наводно истражују цео случај, али до сада никакав процес није покренут, нити су озбиљно заорали у документа и телефонску комуникацију шефице ЕК. Мађарска и Пољска (пре избора Туска) су престале да плаћају своје обавезе у вези Фајзерових вакцина, тврдећи да се ради о корупцијском послу и тражећи да Фон дер Лајенова одговара. Фајзер је са своје стране тужио ове две земље.

Врх ЕУ је потресен низом коруптивних скандала, попут Хуавеигејта и Катаргејта, а посланичка група Патриоте Европе озбиљно тражи посебан комитет за испитивање свих ових скандала, укључујући и новооткривени систем по коме је врх ЕУ спонзорисао себи блиске невладине организације да јавно лобирају за доношење такозваног „Грин дила“ (Зеленог договора).

Отуда, питање које многи актери и истраживачи постављају јесте у шта се претвара и сама Европска унија, и које су то вредности које она брани, пошто се од деведесетих истицало да је то „заједница вредности“. Владавина права, транспарентност, независно правосуђе и демократија свакако више нису вредности које оваква ЕУ баштини и промовише.

Уједињено краљевство је, између осталог и због такве аргументације (уз претерану регулацију), одлучило да иступи из ове међународне организације. Због блиске повезаности врха бриселских институција и одређених кругова и снага у појединачним земљама, видљиво је све веће незадовољство и у низу чланица.

Низ скандала око председничких избора у Румунији су само врх леденог брега насиља које глобалистички систем, након губитка власти у Америци, покушава да имплементира у Европи и ЕУ

Нико још увек не наговештава могућност изласка, али се траже начини да се смањи утицај и мешање ЕУ у животе и пре свега политичке процес унтар појединих земаља. Низ скандала око председничких избора у Румунији су само врх леденог брега насиља које глобалистички систем, након губитка власти у Америци, покушава да имплементира у Европи и ЕУ.

У Немачкој, у програму нове владе, наговештава се нулта толеранција према непријатељима демократије (читај АфД), који су управо постали најпопуларнија партија у Немачкој, што је довело до тога да Политико волшебно укине мерач популарности за подручје Немачке. У Пољској су одузете дозволе за рад за две телевизије које су најпопуларније међу конзервативним бирачима. Врхунац лудила где је наступио када је квазисудским средствима Марин Ле Пен укинуто право да постане председник Француске на следећим изборима.

Знак за освешћење

Чини се да је говор Џеј Ди Венса у Минхену, уместо да буде знак за освешћивање, заправо изазвао супротну реакцију радикализације антидемократских пракси. Дакле, јасно је да, уз сулуди Драгијев план додатног штампања пара које ће се сада уложити у наоружавање, оваква Европа постаје главни субјекат глобалистичког лудила, спремна да уђе у сукоб и са Русијом и са Америком у исто време.

Заиста, поставља се питање, колико је и коме атрактивна заједница која свој економски раст треба да базира на припреми за рат са Русијом?

Трампова администрација најавила је преиспитивање НАФТА споразума са подизањем царина Канади и Мексику, али и односа са Светском трговинском организацијом. Читава његова царинска политика управо има за циљ оно на шта упозорава шеф СТО, а то је смањење глобалне трговине.

Време глобализације као циља је, чини се, прошло. Улазимо у врло динамичан и сложен процес у коме се на велика врата враћа суверенизација, регионализација, економско раздвајање („декаплинг“), локална трговина и производња, смањење броја огромних ланаца снабдевања и ојачавање локалне и регионалне производње, итд. Уз то, назире се и нова геополитичка реконфигурација у којој је заиста тешко предвидети како ће све то да изгледа.

У сваком случају, завршено је време када су глобалне институције и ЕУ биле посматране као свете краве у оквиру процеса глобалног управљања. Сетимо се да је Русија најпре донела одлуку да је не обавезују одлуке Савета Европе и да не примењује сулуде пресуде Европског суда за људска права препуног Сорошевих судија, да би после тога била избачена из ове организације, чиме се курталисала обавезе да узима за озбиљно ову несрећну идеолошку творевину.

И други полако крећу тим путем.