МИША ЂУРКОВИЋ: Македонија на ивици сукоба

ОДЛУЧНО РУШЕЊЕ МАКЕДОНИЈЕ

Дешавања код нашег јужног суседа већ дуго су, услед притисака и мешања страног фактора, добила размере сложеног хибридног рата у коме се комбинују уцене, претње, коришћење међуетничких тензија и унутрашњих фактора дестабилизације

Западне силе већ три године у континуитету покушавају да у Македонији оборе власт ВМРО-ДПМНЕ и Николе Груевског. Нема метода који до сада нису користиле укључујући и тероризам увезен из Приштине и опет је Македонија успела да се очува.

Последњи парламентарни избори, одржани још у децембру прошле године, поново су обезбедили победу ВМРО-ДПМНЕ која је добила два посланика више од Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) Зорана Заева. На основу мајског договора из 2008, који је тада иницирала албанска Демократска унија за интеграцију (ДУИ), и по утврђеном обичају да владу формира победничка македонска партија са албанским партнером, ВМРО-ДПМНЕ је кренуо да саставља владу. Већ договорену коалицију зауставили су амерички амбасадор Џес Бејли и нови фактор, премијер Албаније Еди Рама.

ТИРАНСКА ПЛАТФОРМА

Рама је, наиме, у Тирани окупио припаднике све четири албанске партије које су ушле у Собрање и са њима договорио „Тиранску платформу“ као услов за партиципацију у влади. Дакле, премијер Албаније почео је директно да се меша у унутрашња питања суседне државе и, још горе од тога, постао је носилац захтева за њено суштинско и уставно редефинисање и подривање.

Рама је подстакао Албанце у Македонији да траже редефиницију ове државе и њеног уставног уређења. У недавној изјави он је објаснио да Албанци у Македонији чине 35 посто становништва иако их по попису има десет процената мање, а према извештајима с терена још и мање пошто су многи отишли у Западну Европу. По његовим инструкцијама посланици ДУИ, Бесе и албански посланици СДСМ почели су у Собрању да говоре да су они припадници већинског народа, а не мањине како их устав дефинише.

Други део овог пакета је Резолуција о геноциду коју Тиранска платформа предвиђа, а Заев ју је прихватио као део пакета за формирање нове власти с албанским партијама. Ова НАТО већина, чије формирање тражи генерални секретар НАТО-а (!?), донеће резолуцију по којој је у Македонији од 1912. до 1956. почињен геноцид над Албанцима. Суштина овог чина је да Македонци прихвате да су због наводног геноцида Албанци вештачки и насилно сведени на статус мањине, па им због тога треба признати статус конститутивног народа. То би био увод у пуну федерализацију Македоније што је Заев и прихватио. За почетак албански језик би се увео као равноправан с македонским на територији целе државе, а у Тиранској платформи се предвиђа и дијалог о питањима промене симбола, имена, изгледа новца и свих других идентитетских одлика. Дакле, Заев и СДСМ су прихватили да укину досадашњу државу Македонију као земљу македонског народа и мањина, и да отворе процес њене редефиниције као двонационалне државе што би свакако водило федерализацији, а по многима и подели на западни албански део и источни за који се не би знало каква му је будућност.

НЕЗАМИСЛИВА ИЗДАЈА

Ова врста издаје, засноване на глади за власт, на какву је СДСМ спреман, незамислива је чак и за нас који смо се овде нагледали свега и свачега. Зоран Заев и његова партија да би дошли на власт прихватили су да укину сопствену државу! На ово је реаговао народ масовним протестима који трају већ скоро месец и по дана, а приликом доласка европског комесара Јоханеса Хана у Скопље на улицама се нашло скоро 200.000 људи показујући да су спремни на све како би сачували државу.

Чувар устава у овом тренутку је једини човек који има стварни мандат за то, председник Ђорђе Иванов. Он је разумљиво одбио да да мандат Заеву и издржава све могуће претње укључујући и оне из Брисела да га могу ставити на црну листу и увести му санкције. Он захтева од Заева да се одрекне Тиранске платформе. Занимљиво и ВМРО-ДПМНЕ је понудио Заеву подршку за мањинску владу ако уради исту ствар и прихвати да се врати у оквире уставности и очува државу. Заев то из неког разлога не сме да прихвати и понаша се као уцењен човек који мора да обави неки прљав задатак. У међувремену су се појавиле и информације о његовим везама с одређеним криминалним структурама Албанаца.

Од пре десетак дана овај сукоб је ушао у Собрање. Оно не може да се конституише док се не испоштује процедура по којој се најпре саставља Комисија за именовање а она онда предлаже председника скупштине. Посланици ВМРО-ДПМНЕ користе пословником одређен простор да изведу на чистац посланике СДСМ и да их натерају да се одреде према Тиранској платформи. До сада се то свело на размену између њих и албанских посланика који отворено објашњавају шта су договорили са Заевом и шта намеравају да раде. Посланици СДСМ углавном ћуте избегавајући да пред грађанима Македоније објасне какве су обавезе преузели од странаца и Раме. ВМРО-ДПМНЕ има јасне захтеве који се своде на следеће: Тиранска платформа као програм нове владе значи уставно и суштинско редефинисање устава и не може да се усвоји без неке врсте референдумског изјашњавања грађана. Ако грађани Македоније одлуче да укину своју државу, нек то ураде на референдуму а не на мала врата кроз скупштину. Отуд ВМРО-ДПМНЕ не дозвољава да се било шта конституише док се не уђе у нови свеобухватни договор (неки страни фактори већ помињу Пржино 3) и док се не одрже нови парламентарни избори референдумског типа заједно са већ предвиђеним локалним изборима.

ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА ТУЖИЛАШТВА

Међу притиске с којима се носе треба поменути и потпуну инструментализацију такозваног Специјалног јавног тужилаштва на чијем је челу амерички кадар Катица Јанева. Они су почели с прогоном челних људи медијских кућа које нису на њиховој страни, па су покренути поступци против Сеада Кочана, власника ТВ Нова, Драгана Павловића Латаса власника ТВ Сител и Виолете Талевске из дневника „Вечер“.

Чини се да су у последња два месеца људи из ВМРО ипак успели да медијским наступом, јасном подршком народа и озбиљним лобирањем у међународној заједници зауставе офанзиву друге стране и добију упориште на појединим доста важним местима. Како време пролази, вода иде на њихову воденицу, што је почело да изазива велику нервозу код наручилаца и екстремиста у СДСМ. У недавној колумни на порталу „Либертас“, главни стратег СДСМ, бивши министар унутрашњих послова Љубомир Фрчковски, заложио се за употребу насиља као средства реализације политичких планова. Рекао је да СДСМ ризикује да изгуби све с протоком времена и да њихови посланици треба да „ухвате за уши“ садашњег председавајућег и да га склоне, и на то место без процедуре поставе Талата Џаферија из ДУИ као свог кандидата за председника скупштине. Македонски медији су објавили да се недавно Заев тајно састао са амбасадором Бејлијем, па се сумња да ове идеје долазе одатле. Бејли је иначе позиван у Америку на саслушање због притужби значајних сенатора да се меша у унутрашње послове Македоније и да ненаменски и нелегално троши фондове САД за подривање легалне власти.

Грађани Македоније и ВМРО до сада су били много тврђи орах него што се то очекивало и показују разумљиву спремност да на све начине бране своју државу. То је највећа препрека за реализацију планова СДСМ и њихових спољних спонзора. Интерес Србије је да држава Македонија опстане и да се спречи процес прављења Велике Албаније који СДСМ спроводи. У томе им, нажалост, помажу и неки наши грађани који директно раде и против интереса своје земље. У Скопљу су на страни СДСМ, како се чује, веома активни Зоран Башановић, који им је радио кампању, као и неки доскорашњи овдашњи високи функционери за које се прича да хоће чак и да узимају македонско држављанство и да себе виде као министре и директоре код Заева.

Тагови: Македонија, Миша Ђурковић