Миша Ђурковић: Крах националне приче – да ли је битка изгубљена?

Дешавања код нас у  земљи полако добијају обрисе врло опасне фарсе у којој обе стране једнако учествују. Праштајте, али најчешћа реч која ми пада на памет за поступке обе стране је ретарди. Политички ретарди, који углавном глуме у једном филму који неко споља режира и води.

Погледајте, рецимо, ово са штрајковима глађу. Ова мученица је била решила да штрајкује глађу и то су ови из власти чули, па су оног свог несрећника што личи на Загорку Доловац послали да он први почне штрајк глађу. Небитно због чега. Као што је простор испред Скупштине окупиран да га не би окупирали блокадери, тако је и Угљеша морао да се жртвује да би превентивно покрио штрајк Хрке.

О његовом штрајку нису међутим извештавали ни режимски медији, али је још једном изашло на видело да они асполутно никакву идеју немају осим да углавном јадно копирају оно што ради друга страна. Ови крену да шетају, они натерају мученике са Космета да и они шетају. Ови направе митинг, он одмах закаже лепши, већи и грандиознији, итд. Изгледа да су они Израелци отишли кући, јер овако тупаво одговарање на изазове друге стране је заиста невероватно.

Стратегија се своди на једино што они знају, а то је куповина времена и нада да ће ово као и у претходним случајевима да одумре само од себе и да ће онда доћи избори где су већ на његовом терену. Узгред, ово штрајковање глађу у року од пет до седам дана, па прекидање, па опет штрајковање, је заиста фарсично. Ко познаје историју употребе штрајка глађу као метода политичке борбе зна да то има смисла само ако сте заиста спремни да идете до краја и да умрете. Код нас то наравно нико није спреман да уради.

Ко ће у РЕМ?

С друге стране, „студенти“ имају стратегију да на све могуће начине одржавају тензију, мотивишу људе и држе напетост до евентуалних избора, а да им у међувремену ЕУ и остали западни чиниоци обезбеде изборе које ће они да добију. И то није немогуће.

Постоје случајеви где су странци организовали смену власти и кад опозиција није била способна да добије изборе. Отуд је питање да ли АВ сада даје рекет на све стране да би опстао на власти, или да би попут Груевског и Ђукановића својевремено истрговао да се склони без већих последица и да транзиција буде релативно мирна.

Дешавања код нас у земљи полако добијају обрисе врло опасне фарсе 

Судећи по дешавањима око РЕМ-а, решен је да и даље настави како зна. Да обећава, изврдава обећања, купује време и тргује испочетка. Узгред, не само да нигде не можете да прочитате шта се заиста десило око РЕМ-а, већ је запањујући ниво неинформисаности и инфантилизације наше елите која уопште није у стању да схвати како функционише политичка игра овде. Једна пријатељица са Филозофског у Београду ми је поводом текста где сам објашњавао како обе стране раде за истог спољног газду рекла да то тамо може да схвати тек минималан број људи

Елем, након сада већ легендарног и наравно понижавајућег јавног председниковог наређења „Ани и Милошу“, да дају овима (читај ЕУ и Запад) све што траже и да им дају и оно што не траже, дато је обећање да ће им предати РЕМ. Одрађена је фарсична јавна расправа где се западна екипа држала сложно, игнорисала све остале и чекала да буде изабрана како су им пријатељи из западних амбасада обећали.

И онда смо добили наизглед невероватну ситуацију у којој посланици СНС бирају четворо директних кандидата Запада и блокадера, од којих је бар троје требало да буде на „студентској“ листи. Питао сам симпатизере блокадера како то тумаче и нисам добио одговор. Занимљиво никоме није сметало што „хард кор“ екипу са Пешчаника одједном у РЕМ бирају Бакарец, Јованов и остали омражени ликови. Штавише, смтрало се за велику победу.

Но, не лези враже. Након приговора СВМ што се за представника мањина не узима њихов представник, него Бошњак кога је Брисел предложио, Скупштина на крају не изабере деветог члана. Да ли је АВ то договорио раније, или су Мађари заиста толико снажни да то изгурају, не знам, али РЕМ је добио састав четири према четири, а не пет према четири, како је овим добрим људима и „весницима промена“ било обећано.

Већ наредног дана су сво четворо у још једном чину понижавања Скупштине, који опет заједно раде обе стране, сви поднели оставку и сада чекају да Брисел настави да дави АВ и да добију и то пето место. Уз то су рекли да ће да се врате у тело кад њихов пети човек буде изабран.

Листа без патриота

Е сад питање за оне који тврде како су ово протести које нису организовали странци и како их наводно воде наша златна деца, патриотске оријентације, како то да ниједан од ових пет кандидата за РЕМ није из тог националног корпуса? Наравно, све је логично ако знате да су још крајем децембра национални студенти, који заиста на улици чине већину, као што Дејан Мировић указује, комплетно истерани из пленума и руководства протеста.

Такозвана национална струја у протесту је потпуно маргинализована и по ономе што смо видели на листи неће бити никог сем можда професора Ломпара, коме нуде место које би га натерало да се сам повуче. Наиме, целу причу воде две прозападане струје које више ни не занима да симулирају неку националну ноту. Као што су блокаде по факултетима водили људи из Прогласа, и то се тачно зна за сваки факултет понаособ. Они чекају да их доведу на власт и немају намере да те позиције деле са неким националним људима, које углавном презиру.

Штавише, цео програм који доносе управо треба да почисти све национално. Један такав лик који је пропао као политичар нечега што се звало „Да струка победи“, сада влада Петом гимнзијом, и пошто државу такође не занима да реши проблем, они заједно једни и други уништавају једну од некада најбољих београдских гимназија, па моје дете већ другу годину не може да иде у школу. Као и огромна већина обичног света немоћни смо и таоци смо две врсте неодговорних лудака који брутално инструментализују децу и школе, што заиста нигде нећете да видите у свету.

Такозвана национална струја у протесту је потпуно маргинализована

И ту се фантастично слажу и једни и други. Последица свега овог што се дешава последњих годину дана је разарње националног простора у јавности, јавној сфери, институцијама, итд. То се најбоље види по медијима, где више не постоји било шта што би личило на неку нормалну националну причу. Али смо такође протерани са друштвених мрежа, јер тамо владају организоване ботовске групе обе стране. Остао је још понеки портал попут овог који читате, али национална интелгенција више не постоји као важан и организован фактор, што је до пре пар година била, а националне странке је АВ брутално почистио.

Пропаст деснице

Дозволите ми да завршим једним личним сведочанством. Након избора 2022. године, када су се неким чудом у парламенту нашли припадници чак четири националне листе, схватио сам да потенцијална групација има чак 13 посто посланика. Онда сам позвао Ковића и заједно смо дговорили акцију да пробамо направити национални блок.

Наиме јасно ми је било да је незадовољство људи огромно, да је режим на силазној путањи и да највеће шансе да покупи гласове незадовољне већине има управо такав један блок. Написали смо Декларацију о реинтеграцији Космета у Србију и на тој платформи позвали и Матију Бећковићи и припаднике Двери, Заветника, ДСС-а и Народне странке, коју сам први пут „привео“ у овај корпус.

Уз то сам им предложио да сакупе интелектуацле и појединце са националног корпуса  и да са том платформом крену да обилазе Србију и српске земље. Управо оно што је годину дана касније почео Проглас са оних других идеолошких позиција. Сви су прихватили са великим ентузијазмом, причали смо о људима које треба звати итд.

Онда сам отишао на три недеље студијског боравка у Аустралију и када сам се вратио схватио сам да од свега неће бити ништа. Први су екплицитно рекли да неће ни у чему да учествују они који су после једини преживели. Заветници и Двери су се ограничили на сарадњу у парламенту, а Вука су још тада изгурали под оправдањем да наводно њихови бирачи то неће моћи да прихвате.

Елем, видео сам да је велики бос схватио да би тај блок заправо био највећи проблем за њега, већ тада је одлучио да ће брзо нови избори на којима ће да их почисти, и почео је да користи све стандардне механизме којима се те ствари раде. На крају су сви, сем оне једне листе која је прекомандована ка Ђиласу и Новој, отишли испод леда, и опасност националног блока, јединог од кога се онај човек с правом бојао, је нестала.

Национална енергија прешла је на страну коју директно контролишу и усмеравају странци. Ко то неће да види, тај стварно ништа не зна о политици

Сва та енергија прешла је у међувремену на страну коју директно контролишу и усмеравају странци, и ко то неће да види тај стварно ништа не зна о политици. За сада је користе да од власти извлаче рекет и све веће уступке на путу ка НАТО, и удаљавању од Руса и Кинеза, а вероватно планирају и смену у наредних пар година. И једним и другима је српски национални простор највећи непријатељ и против њега користе сва средства.

Ми нажалост немамо никакве ресурсе за борбу и то је то. За сада…

Миша Ђурковић је научни саветник Института за европске студије. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Reuters/Djordje Kojadinovic