Миша Ђурковић: Дигитални тоталитаризам
Миша Ђурковић (Фото: ИН4С)
Од Рокфелера, Карнегија и Форда понавља се исти образац све до Сороса и играча са Пало Алта, где је седиште већине ових дигиталних мастодоната
Дешавања око укидања Твитер, Фејсбук и Јутјуб налога актуелног председника и даље најмоћније државе на свету скренула су пажњу на погубне и опасне процесе који нажалост годинама трају у сфери дигиталне комуникације и друштвених мрежа. Под фирмом наводне борбе против екстремизма и „лажних вести” менаџери и службеници корпорација које су власници ових дигиталних простора, брутално чисте све оне који се не уклапају у њихову идеолошку слику света. У ситуацији када се посебно млади људи доминантно информишу управо преко дигиталних медија, овде се појављују озбиљни проблеми и изазови који суштински угрожавају опстанак стварне либералне демократије на западу.
Никог стога не треба да чуди што су овакво понашање дигиталних корпорација осудили не само Ердоган и Орбан нпр., већ и Ангела Меркел и Емануел Макрон који су идеолошки много ближе њиховим него Трамповим политичким схватањима. Но, свемоћна аристократија из Пало Алта (где је седиште већине ових корпоративних мастодоната), задојена чудном комбинацијом неомарксистичког светоназора, и еколошког месијанизма, види себе не само као бизнисмене већ као месије које попут ЦК бољшевика 1917. имају историјску мисију да мењају свет. У комбинацији са безбедносним сектором САД са којим су нпр. изванредно сарађивали током операција рушења режима у арапским земљама око 2010, са ултралевичарима који доминирају америчким високим образовањем и са такође доминантно левичарским мејнстрим медијима, након Бајденове победе мисле да их више не ограничавају ни закони, ни устави, ни узуси демократије, ни правосуђе.
Већ неколико година уназад траје озбиљна расправа о „стандардима заједнице” које су ове компаније увеле као основу за управљање и контролу друштвених мрежа. Наиме, оно што они сами процене да нарушава те стандарде, које уз то сами прописују, њихови службеници уклањају, суспендују налоге на месец дана, а затим и трајно укидају. Тако су читаве групе Трампових гласача и подржавалаца почишћене, а пре пар дана су службеници „Фејсбука” организацију Срби за Трампа у Америци упозорили да ће бити проглашена унутрашњим терористима. Дакле, анонимни службеник има отприлике пет секунди да процени да ли нешто крши њихове стандарде и да га тиме укине и протера са мреже. Тиме су заправо ове корпорације и њихови службеници преузели судску функцију – они су оснивани као простор неспутане комуникације, а судови би требало да решавају питање да ли неко својом комуникацијом и материјалима које качи крши законе и правила комуницирања.
Аргумент који тврди да су ово ипак приватне мреже и да ако вам се не свиђа шта раде можете да отворите своју, не стоји. Овде много више убедљивости има аргументација којом су западноевропске државе после Другог светског рата национализовале и претварале у јавне корпорације велики број приватних фирми и акционарских друштава које су стекле квазимонополски или олигополски положај на тржишту. Државе би морале да наметну правила овим мултинационалним субјектима који сматрају да су јачи и моћнији од појединачних држава. Неопходно је одузети им квазисудске функције, а уместо њихових једностраних стандарда заједнице морали би да поштују законе државе у којој делају. Дакле држава мора да их натера да буду простор за комуникацију, а не идеолошки бичеви. Са њима већ постоје огромни проблеми у злоупотреби личних података корисника и константном надгледању и проучавању лица која користе мрежу. Сви знају да нас стално терају да синхронизујемо све своје податке, а корисници WhatsApp апликације су недавно добили уцену да ако то не прихвате могу остати без налога. Сви ти наши подаци се продају свим могућим корпорацијама, безбедносним службама, политичким кандидатима, па је случај Кембриџ аналитике тек врх леденог брега.
Случај Парлер је показао да они имају и дубинску контролу над серверима и инфраструктуром те да покушај нпр. Трампових присталица да направе конзервативни Твитер није могао да прође јер су ове корпорације имале техничке могућности да то опструишу. Но, као што многе државе угрожене њиховим деловањем (Кина, Русија, Турска, Иран) развијају механизме за њихову контролу, укидају им право на рад на својој територији или развијају своје друштвене мреже и апликације, тако ће и амерички конзервативци морати да почну да праве своје паралелне мреже. Но, и Француска и Немачка такође увелико раде на развијању правних и техничких могућности за сузбијање овог дигиталног тоталитаризма интернет корпорација.
Можда најзанимљивије питање на које већ више од сто година тражимо одговор остаје зашто капиталистичке корпорације које су на тржишту направиле огроман новац, по правилу подржавају радикално леве идеологије које настоје да укину и тржиште и демократију. Од Рокфелера, Карнегија и Форда понавља се исти образац све до Сороса и играча са Пало Алта.
Научни саветник, Институт за европске студије
