Дневни лист Политика „шокирао“ је српску јавност подацима да је удвостручен увоз хлеба и сличних производа у Србију (овде, овде).
Било би лепо да је удвостручен само увоз хлеба и сличних производа (за које не могу да пронађем идентичне вредности по царинским шифрама), али када се погледа увоз свих пољопривредно –прехрамбених производа (ППП) има их где је увоз у прошлој години повећан и релативно много више.
То што се догодило последица је аутоколонијалне пропаганде и стварање хистеричног (еуфоричног из угла пропагандиста) усхићења како Лидл почиње да ради у Србији у октобру 2018. Лидл је немачки малопродајни ланац који се снабдева, као и сиротињске продавнице у Србији, најјефтинијим немаркираним производима у Немачкој, Пољској, Чешкој, Румунији, Мађарској и у другим земљама. Наша невоља је да је Лидлу одмах додељен завидан део тржишта на коме су се други трговци годинама борили за један проценат учешћа веома скупим медијским кампањама. Лидлу је то дато за џабе, а сви други трговци су требали неког да туже за ову нелојалну конкуренцију.
У прилогу је листа свих група ППП на четвороцифреном нивоу царинске класификације и вредности увоза у девет месеци 2018. и 2019. године, чиме се прецизно „хвата“ почетак пословања Лидла у Србији, јер у 9 месеци 2018. он у њој није пословао.
Шта нам кажу подаци?
Док је укупан увоз повећан за 8,1% увоз ППП је повећан за 15%, те је удео прехрамбених производа у укупном увозу повећан за 7,3% (1-9 2018) на 7,8%. Колики је утицај раста увоза од 15% на домаћу пољопривреду и на прехрамбену индустрију није ми познато, али је прехрамбена индустрија у периоду јануар-септембар 2019. имала смањење за 4,2% (производња пића смањење за 2,3%), колико је смањење било и у истом периоду 2018 (-4,2%, али је индустрија пића имала раст од 0,2%). Прехрамбена индустрија је под утицајем како спољне конкуренције тако и домаће производне базе па би прецизне узроке овог континуитета смањивања требало детаљније и паметније истраживати у односу на моје пуко изношење одабраних чињеница.
А те пуке чињенице су излистане у табели 192 четвороцифрене групе ППП.
Добра вест је да се извоз цигарета у Кину управо тако и књижи, као извоз у Кину, а не у кинески Хонг Конг. Тај раст извоза условио је раст увоза сировог дувана за производњу цигарета и овај увоз је по апсолутној вредности највише повећан за 30,2 милиона евра.
Испред од Политике цитираног увоза хлеба, пецива и других производа од житарица, чији је увоз повећан за 13,2 милиона евра по стопи од +41,9%, налази се увоз млечних производа који је повећан 18 пута, а за 16,4 милиона евра са непуног једног милиона евра на 17,4 милиона.
После млечних производа и производа од житарица следе чоколаде па риба, сладоледи, минералне воде, све врсте лука, сиреви, банане, кобасице… Вреди обратити пажњу и на производе са мањим вредностима увоза где је релативан раст огроман, јер су то производи са будућим великим вредностима увоза. Узмимо на пример увоз кестена и дивљег кестена (шифра 2308) где је увоз повећан са 24 на 196 хиљада евра. Овде ће вредност премашити један милион у овој или у наредној години.
Пад увоза имамо код 61 групе производа у укупној вредности смањења за 71,3 милиона евра, док је увоз повећан код 125 група за 245 милиона евра. Добра вест је да увоз каранфилића (шифра 0907) није променио вредност ни у једном правцу.
Да бих се излечио од лењости, као једне од најгорих болести људског духа, излистао сам и податке о увозу ППП из Немачке. Увоз је повећан за 31,2%, са 92,6 на 121,5 милиона евра, те је његов удео у укупном увозу ППП повећан са 8% на 9,1%. Рекло би се да и није нешто много. Али, када се погледају конкретни производи и стопе раста, повећање итекако постаје значајно. Увоз кобасица из Немачке повећан је 73 пута, сладоледа 20 пута, животињских масти 34 пута, млечних производа 23 пута, рибе 19 пута, и мало је производа код којих увоз није макар удвостручен. То је најчешће последица ниске основице за поређење из периода пре почетка пословања Лидла.
Део наслова и опрема: Стање ствари