Мирослав Здравковић: Ђурђевдан 1991. – демонстрације у Сплиту
Демонстрације у Сплиту 1991. (Фото: Камењар)
Демонстрације у Сплиту биле су добро режиране и било је неопходно да падне крв како би Хрвате ујединила у мржњи према Србима
На Ђурђевдан 2021. било је тачно 30 година од излива хрватске мржње у Сплиту према ЈНА и симболима државе коју је требало уништити.
Након Јагодине у којој сам рођен, и Београда у коме живим, Сплит је треће место по времену које сам провео у њему. Та година живота, септембар 1990. – септембар 1991, обележена је мржњом Сплићана испољеном од бацања петарди пред мене и мајку приликом доласка на заклетву до „тата убио сам четника“ игара дечака од 5-6 година старости док смо пролазили поред кућа Сплићана.
Демонстрације у Сплиту биле су добро режиране и било је неопходно да падне крв како би Хрвате ујединила у мржњи према Србима и морално „уздигла“ у „одбрамбеном“ рату против србо-четничке агресије.
Немачке ТВ екипе су прилазиле команди војно-поморске области (КВПО) данима пре демонстрација, вече пред њих су провокатори, вероватно полицајци у цивилу, прилазили стражарима и говорили им да иду својим кућама јер немају шта да траже у Хрватској.
Гешовски Сашко, жртва ових демонстрација, био ми је најбољи друг у ЈНА, уз два муслимана, из Грачанице код Добоја и Новог Пазара, и стицај околности, да се не позивам на Господа, утицао је да погине он, а не ја. Стражарили смо заједно испред неке канцеларије на другом спрату КВПО и тог јутра сам га будио јер је хркао, а он ми је споменуо мајку и наставио да спава. Уместо да као Сашко будем „расположив“ у време демонстрација, пребачен сам у суседну зграду у којој се налазило војно тужилаштво.
Када се припуцало и када сам чуо да је погинуо Македонац знао сам да је то Сашко, због лудости са којом смо као добровољци ишли на мртву стражу у Жрновници, где се већина војника бојала да проведе сама ноћне сате, због младићког идеализма и националистичке симпатије према ВМРО, због чега већ не?
Пропагандна лаж је била да је задављен, како је објављено на РТБГ, мада је истина да је други Македонац дављен и да је то изазвало одбрамбену реакцију где је било свих осим Срба. Гешовски је изрешетан са 14 метака из више различитог оружја што потврђује режију и сценарио демонстрација да крв мора да падне како би се Хрвати у потпуности мобилизовали против четника агресора.
Приликом одласка из Сплита начелник треће полицијске постаје ме је послужио ракијом и пожелео да се у Сплит вратим, али као туриста а не као четник. Рекао сам му да то неће бити могуће ни за десет година. Прошло је 30 и немам жељу.
Треба да, након 30 година, запалим свећу за Сашкову душу.
Опрема: Стање ствари
