Мирослав Стојановић: Масков поход на Европу

 

Човек који воли драму, а тако Илона Маска портретише његов биограф Волтер Ајзексон, додатно је издраматизовао, ионако драматичну политичку ситуацију у Немачкој. Очигледно решен да продрма „успавану Европу“, отворено пружајући подршку (укључујући и ону финансијску) десничарским странкама широм Старог континента, амерички милијардер се директно укључио у немачку изборну кампању, доводећи је, у њеној врелој фази до усијања.

Синтагма „врела фаза“се у овој земљ по правилу односи на завршницу изборне кампање и дане с највише политичког електрицитета. Овога пута је све, међутим, у Немачкој било изван уобичајеног: распао се први, од почетка рискантан (и проблематичан) експеримент у парламентарној (послератној) историји земље са три владајуће странке („коалиција неспојивих“), канцелар је (у изнуђеној и хаотичној ситуацији) издејствовао изгласавање неповерења сопственој влади, шеф државе Франк Валтер Штајнмајер је, потом, 27. децембра (тек) минуле године распустио Бундестаг, а датум одржавања савезних избора утврђен је за 23. фебруар, с никад краћом изборном (ни два пуна месеца) кампањом, кад су се њен почетак и крај готово „дотакли“.

Та временска тескоба је, очигледно, била (додатни) разлог да Маскова „политичка бомба“ – његово директно уплитање у изборну кампању – изазове тако снажан (резонантан) потрес на политичкој и медијској сцени Немачке. Са (још) непредвидљивим (коначним) учинком и (могућим) последицама.

Чиме је то амерички милијардер изазвао немачки политички цунами? Маск је, да подсетимо, на сопственој платформи Икс подржао десничарску Алтернативу за Немачку као једину шансу за земљу „посрнуле“ економије и „угроженог“ националног идентитета.

Довољно да изазове узбуну код свих осталих политичких странака које су све чиниле, и учиниле, анатемишући је као опасну јерес (досад потпуно неуспешно!) да Алтернативу изопште из политичког живота. У том контексту, склопљен је заветнички (чврст) споразум свих парламентарних странака о успостављању „санитарног кордона“ против (и око) АфД-а који искључује сарадњу са овом странком.

Искра наде

Маск је ионако запаљиву (кратку) опаску са платформе Икс појачао додатним политичким експлозивом у (развијенијем) ауторском тексту објављеном у недељном издању утицајног конзервативног (Шпрингеровог) дневника „Велт“ (у „Велт ам зонтагу“). Најбогатији човек света био је изричит: само би АфД могао да спречи Немачку да „постане сенка себе саме“.

Алтернатива за Немачку је једина искра наде, написао је, за државу која тетура на ивици привредног и културног слома. Само та странка може да оживи немачку економију и спречи губитак (њеног) идентитета „увођењем контролисане имиграционе политике“.

Одлучно се успротивио жигосању странке као екстремно десничарске и (готово) нацистичке. Искористио је у том контексту пример копредседницу странке и њеног кандидата за канцелара: Алис Вајдел има, подсетио је, за животну сапутницу партнерку из Шри Ланке. Уз питање: звучи ли вам (она) као Хитлер? Хајте, молим вас!

И без овога, било је довољно за немачку политичку елиту Масковог иритирајућег материјала. Американац је беспоштедно и провокативно, не бирајући реч, напао (и нападао) две кључне личности немачке државе, канцелара и председника републике.

Олафа Шолца је називао „кловном“ и „будалом“. Франка Валтера Штајнмајера „недемократом“ и „тиранином“. Био је то његов одговор (утук) на председников говор одржан 27. децембра прошле године поводом распуштања парламента. Шеф државе је том приликом упозорио на опасност од манипулисања (предстојећих) парламентарних избора.

Уз констатацију да спољни утицаји представљају „опасност за демократију“, било да су скривени, као недавно на (председничким) изборима у Румунији, или „отворено и неувијено како се то сада интензивно ради на платформи Икс“. Директна прозивка упућена Маску. Промптни одговор (оно о Штајнмајеру као „недемократском тиранину“) власник платформе Икс је завршио речима: „срам га било!“

Председник републике и шеф владе су се, у почетку, понели крајње уздржано. Превладали су, очигледно, државнички резони и разлози. Није било упутно исхитрено јурити лисицу а истерати вука: Маск није само најбогатији човек планете него и (ускоро и званично) најближи саветник и човек од (посебног) поверења најмоћнијег државника на свету.

Маскове констатације, наводи канцелар Шолц, нису добар политички савет

У Штајнмајеровом уреду су остали при првој изјави и констатацији да су Маскове критике „примили к знању“. Олаф Шолц је, међутим, био у друкчијој, деликатнијој позицији. Нашао се усред изборне кампање, с претензијом (тренутно мало реалном) да се после ванредних избора опет домогне канцеларског трона, па ћутање није било препоручљиво.

Приметно је, међутим, било у одговору Трамповом саветнику „ходање на врх прстију“ и филигранско бирање (мање иритантних) речи. Најпре је владина портпаролка покушала да то учини бенигном духовитошћу како (и) Маск има право на сопствено, слободно мишљење, уз (поентирану) опаску како и слобода мишљења, на крају крајева, може да покрива могуће бесмислице.

Канцелар је, у сличном тону, приметио да слобода мишљења важи и за милијардере, али она такође значи право другоме (у овом случају њему) да укаже на ствари које нису уреду. Конкретно: Маскове констатације, закључује канцелар, нису добар политички савет, „одлучно кажем да демократске странке у Немачкој то виде друкчије…“

Опасне намере

Оно што је канцелар обазриво „цедио кроз зубе“, страначки прваци су, ослобођени државничких обзира, отпоздрављајући Маску, чинили директније и гласније. Лидер демохришћана (конзервативаца) Фридрих Мерц, најизгледнији кандидат за канцелара (не и апсолутно сигуран) био је, као и Шолц, уздржано шкрт: човеку који је, излетом из политике, постао милионер у америчком (пребогатом) Блек року, посебно је стало до трансатлантских (америчких) односа и веза.

Констатовао је, ипак, да су Маскове изјаве у прилог АфД-у „насртљиве и арогантне“. Он не може, каже, да се сети „да смо у историји западне демократије имали такав случај мешања у предизборну кампању једне пријатељске земље“.

Лидер Социјалдемократске партије (СПД) Ларс Клингбај био је, међутим, изричитији и директнији. Оштро је осудио милијардерово мешање у немачке парламентарне изборе и Маска, у том контексту, упоредио са председником Русије Владимиром Путином.

И један и други, каже Клингбај, желе да утичу на немачке изборе. Подржавајући Алтернативу за Немачку, странку која је за њега „непријатељ демократије“, и један и други желе да „ослабе Немачку и гурну је у хаос“. Клингбај позива у помоћ Европску комисију.

Потребни су нам, каже, правни инструменти против лажних вести али и обуздавања моћи појединаца који користе свој утицај (америчког милијардера на друштвеним мрежама прати двеста милиона особа!) како би утицали на токове светске политике. Зато у Европи, упозорава, треба да се пренемо и „подигнемо гузице“.

За његовог страначког колегу и шефа социјалдемократске посланичке групе Ролфа Мицениха (разговор с новинарима „Шпигла“) интригантно (и загонетно) питање је: колико су Маскова „клеветања“ у дослуху са политиком нове (Трампове) владе Сједињених Америчких Држава. Мицених, иначе, констатује да је Маск „прекорачио границу која се у односима између пријатељских држава не сме прекорачити. Вицеканцелар и кандидат Зелених за канцелара Роберт Хабек је уверен да Маскови напади имају „логику и систем“: циљају на слабљење Европске уније…

Има међу немачким политичарима (и) оних који у Масковим похвалама Алтернативи за Немачку као јединој „искри наде“ за ову земљу, виде милијардеров пословни интерес. Он већ има фабрику „Тесла“ у Бранденбургу, прву америчку фирму која производи електричне аутомобиле на европском тлу. Хвали програм Алтернативе, чија намера је да смањи прекомерну државну регулативу, смањи порезе и „ослободи тржиште“.

Оставка у „Велту“

Коментар Илона Маска у „Велт ам зонтагу“ изазвао је, уз политички, снажан медијски потрес. Медији су, наиме, оштро политички опоменути (а слично упозорење стигло је и из еснафског удружења) да не смеју бити платформа са које ће се лансирати „становишта аутократа“ (у овом случају циљало се очигледно на Трампа) и „њихових пријатеља“ („нацртан“ је Маск).

Епицентар медијског потреса био је, очекивано, у редакцији „Велта“, листа који је засут критикама. У уредничком тиму планула је жустра и жучна расправа. Она је, за сада, однела једну жртву: уредница коментара, на чијој страни је објављен спорни Масков текст, поднела је неопозиву оставку. Текст је, очигледно, освануо на страницама „Велт ам зонтага“ мимо ње.

Једни су у уредничком тиму оштро осудили објављивање текста. Други су бранили право на слободу мишљења, а тиме и право на објављивање текстова „који поларизују“. Тако се, упозоравали су, јачају и демократија и новинарство. Један од кључних уредника објавио је ауторски текст, на истој страни, уз онај Масков. Сагласио се са милијардеровом дијагнозом која се тиче (превасходно) економске ситуације у земљи, али не и са Масковом терапијом која је, каже, фатално погрешна…

У медијским и политичким спекулацијама насталим поводом објављивања текста Илона Маска, које су попримиле размере афере, није мимоиђен ни први човек велике Шпрингерове империје (присутна је, највише преко таблоидног „Билда“ у четрдесетак земаља) Матијас Дефнер. Неки су, наиме, извлачили закључак да је управо он, на дискретан начин, „кумовао“ објављивању Масковог текста. То су закључили из чињенице да је Дефнер пријатељ (чак обожавалац) америчког милијардера…

Једно је у читавом овом случају, који је попримио размере смишљене политичке диверзије – усред изборне кампање, од човека с блиским везама са поновним станаром Беле куће – сигурно: од свега би на фебруарским изборима, усред зиме кад им време није, могла да профитира анатемисана Алтернатива за Немачку. Њене акције ионако тренутно стоје добро: прилично поуздана истраживања предвиђају овој странци освајање другог места, одмах после Мерцових демохришћана.

У сваком случају, Алис Вајдел, кандидаткиња ове странке за савезног канцелара, пожурила је да се срдачно захвали Илону Маску. У краткој поруци на (његовој) платформи Икс Вајдел се „сагласила“ са Маском да је Алтернатива „једина алтернатива“ за Немачку и њена „последња (спасоносна) опција…“

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: EPA-EFE/Anna Szilagyi

?>