Емоције могу бити подстицај за правду, али су ретко њен гарант. Резолуција Европског парламента којом се осуђује „геноцид у Сребреници“ и при томе се састављачи резолуције позивају на пресуду Међународног суда правде у Хагу занимљива је и у контексту изјаве представника НАТО-а Џејмија Шеја од 19. маја 1999. године, забележене у лондонском „Тајмсу“ 18. јуна 1999. Наиме, нама добро знани господин Шеј је тада сасвим искрено изјавио: „Као што знате, без земаља НАТО-а не би било Међународног суда правде у Хагу, нити би било Трибунала за ратне злочине за бившу Југославију, јер су земље НАТО-а на челу држава које су основале ова два трибунала, које финансирају ове трибунале и које су свакодневно у току са њиховим активностима.“ Могло би се рећи, ово није правда победника, ово уопште није правда, јер оба трибунала финансирају државе које су водиле рат против Срба.

Не мучи мене овде минимум моралне суштине Запада када се расправља о трагедији Сребренице, већ чињеница да су западне обавештајне службе намерно заташкавале информације о томе шта се спрема у Сребреници лета 1995. Наравно, то не аболира злочинце који су побили заробљене становнике Сребренице, иако треба поставити и питање како је из те „заштићене и демилитаризоване зоне под заштитом УН“ дејствовала муслиманска армија?

Дакле, јесу ли западне тајне службе знале шта се спрема становницима Сребренице? Западне обавештајне службе нико не може да оптужи да су знале шта војска Републике Српске смера, ако та иста војска ни сама није знала шта хоће. Ову тезу дуго је бранио Холандски институт за документацију рата, НИОД, бавећи се падом Сребренице и улогом холандских „плавих шлемова”. Овој тези противречио је извештај дописника берлинског листа ТАЗ Андреаса Цумаха, писан у јесен 1995. Цумах је писао о протоколима, насталим као резултат прислушкивања разговора између Ратка Младића и руководства на Палама и у Београду. Разговоре су снимале западне тајне службе, пре свега америчка НСА. Према тим снимцима, наредбу о нападу на Сребреницу издао је Радован Караџић 2. јула 1995. Холандски институт за документацију рата све време је тврдио да је Цумах протоколе добио од тадашњег министра спољних послова БиХ Мухамеда Шаћирбеја, а не, како је Цумах тврдио, од америчке тајне службе. Тек после је холандски сарадник НИОД-а и аутор студије о Сребреници Вијебс признао да не постоје докази за ове наводе.

То је тек отворило дискусију о улози западних тајних служби око догађаја у Сребреници. Заправо, постоје најмање три варијанте трагичног сценарија. Прва је да је постојао велики дефицит у електронском осматрању терена, што је тешко поверовати јер је лето 1995. било време завршних ратних операција у БиХ и све су се зараћене стране трудиле за заузму што боље позиције уочи Дејтона. Амерички шпијунски сателити напросто су 24 сата висили изнад Босне снимајући сваки покрет, сваки камен. И то све у реалном времену. Друга је теза да су постојале драматичне грешке у менаџменту за информисање тајних служби. Наивно. Трећа варијанта каже да су неке тајне службе са Запада једноставно прећутале информације о предстојећем нападу на Сребреницу како би на преговорима у Дејтону, који су потом уследили, извукли политичку корист. Ову трећу варијанту Холанђани, а пре свих НИОД, дуго су потпуно искључивали сматрајући то цинизмом, али сада су уочи гласања о резолуцији у Савету безбедности УН одједном „прогледали“. Цинизам, или не, али цела историја америчких тајних служби проткана је чистим цинизмом.

У случају Сребренице постоје и индиције, али и чисти докази, да се знало шта се спрема овој енклави. Уосталом, зашто је Насер Орић евакуисан хеликоптером седам дана пре уласка снага Републике Српске у град? Запад, пре свих Американци и Французи, оставио је холандски батаљон и УН на цедилу. Немачки експерт за обавештајне службе и службеник Института за истраживање мировне политике „Вајлхајм“ Ерих Шмит Енбом тврди да је немачка тајна служба „Бундеснахрихтендинст“ знала шта ће се десити, јер је електронски тада пратила све што се догађа на том подручју. Наравно, немачка тајна служба одмах је демантовала наводе Енбома, али то није први случај да нека тајна служба демантује оно што се заиста и догодило. Да ли је неко очекивао да они то потврде? На крају својих истраживања Енбом је закључио да су кључне информације о Сребреници годинама намерно заташкаване. Некоме је на Западу било потребно да се Сребреница догоди и искоришћен је осветнички бес Срба из Подриња, што, наравно, зликовце који су побили заробљенике у Сребреници не оправдава.

Сви режисери крвавог босанског позоришта данас су мање-више познати. Неки су под земљом, неки у затвору, неки недодирљиви. Бил Клинтон и Мадлен Олбрајт долазе у Поточаре. Рим је пао, Османлије су нестале, сунце више не сија вечно над Британском империјом. Да ли је и америчко сунце на заласку?