МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: „Тамни вилајет је, како год да се окрене – Европска унија!“
Фото: intermagazin.rs
Може се лако уочити да се у тој врућој и љутој досољеној и запапреној балканској чорби изгледа сервира хладна освета, неком другом. Чак и неко прилично необавештен, могао је, у тој хрпи вести комбинованих са замарајућим политичким анализама, да разазна, на крају, истину о догађајима у Македонији који су потресли Балкан, а нарочито Србију. Може се сада, недељу дана касније, сасвим лако уочити, да се у тој врућој и љутој, и досољеној, и запапреној балканској чорби можда сервира хладна освета, неком другом. Мање је сада битно чији је Заев, а ко стоји иза Груевског, јер је и врапцима на грани јасно да САД, НАТО и ЕУ на једно око жмуре на аспирације Тиране и Приштине око стварања Велике Албаније, и да некако скоро мајчински критикују Џаферија да се малкице смири, док у исто време Француска одбија да изручи Харадинаја Србији, чиме су се злочини према Србима подвели под рубрику „небитно“, а Харадинај се, уз благонаклоност својих ментора осилио па прети Београду.
У цео тај претећи водвиљ укључују се и лидери Албанаца са југа Србије, док Црна Гора поносно полаже своју независност и свијетло оружје у руке НАТО-а. Србија се, нажалост, испоставља поново као монета за поткусуривање, као идеални талон за коначну победу Новог светског поретка. Узме ли се у обзир чињеница да је Нови светски поредак своју прву велику акцију направио рушењем Југославије, и затим бомбардовањем Србије, није нелогично претпоставити да неман новог светског поретка своју одлучујућу битку бије тамо где је рат против памети, мира и слободе – и почео.
Ново премеравање света, дакле, почело је цепањем Југославије, а данас видимо како пси рата из Вашингтона најављују ново прекрајање граница на Балкану, и како се сада чак и отворено предлаже подела Босне, па у том смислу и изјаве о Великој Албанији треба читати као неку врсту увертире. Или си НАТО, ил` те нема, бато! Осим што је Србији отето Косово, македонски сценарио којим се тако много баратало у нашим медијима у последње време, показује да је креација нестабилности уз медијско спиновање, ново суперсонично оружје којим се мали народи могу покорити готово преко ноћи.
Да ствар буде боља, лобисти свеопште покорности сили и неправди, већ су се ових дана досетили да по хитном поступку траже да се укине Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, за који се претпоставља да је у ствари руски шпијунски центар и да, с обзиром на то да је Србија окружена НАТО земљама, те да има незгодан геополитички положај, та институција штети Србији. Пошто у Србији треба да буду само шпијунске организације НАТО-а, или ЕУ или САД, јер само тако Србија може да задржи своју војну и политичку независност, о којој се онолико говори. Србија има независност, а ко друкчије каже, клевеће и лаже!
Ево, на пример, кад Харадинај прети српском премијеру, независна Србија зове Брисел захтевајући да Харадинај буде изгрђен! Коме до сада није било јасно о чему се ради на Балкану, ова мала вест доста тога објашњава. Рат против Русије, води се овде. И нажалост, Србија је опет колатерална штета. Без Косова, са могућношћу да се пројектују спонтани немири на југу Србије, са албанским злочинима који никоме осим Србији нису важни, са бројним уступцима Великом брату, са НАТО офанзивом на Исток, Србија у статусу вечитог кандидата пред вратима ЕУ, и са далеким руским загрљајем, све више изгледа као крчма на раскрсници.
И колико год нам заговорници политичког реализмапретили апокалиптичном верзијом будућности уколико се не узмемо у памет и уколико не почнемо да мантрамо „Србија се сагињати хоће“, јер Европа нема алтернативу, изгледа да се данас налазимо пред вратима Тамног вилајета. И тај Тамни вилајет је, како год да се окрене – Европска унија. Апокалипса у облику рата и евентуалних нових санкција, или апокалипса у добровољном ропству – представљају нам се као једине опције. Боље пакт него рат. Боље рат за Америку него против Америке? Боље за Трампа, него за Путина? Боље да дамо Косово, него југ Србије, а можда ускоро и Војводину? И Санџак. И Републику Српску? Ако се одрекнемо Москве, можда добијемо пола Босне, поручује нам Трампов зет.Тамни облаци поново над овом малом, јадном, шајкачом неба. Да ли је могуће да више нико, па ни Москва сузама не верује?
