МИРЈАНА БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Почео је вашар у Скупштини Србије!
Фото: intermagazin.rs
Вашар је био, а на вашару:
Успостављање новог сазива Скупштине Србије, претворило се у ријалити шоу програм у коме су по принципу утврђеном у Паровима и на Фарми, посланици владајуће већине, „играли на рејтинг“. На крају, Драгољуб Мићуновић, који је као најстарији посланик водио ово заседање Скупштине, прекинуо је седницу како би, како је рекао, прекинуо срозавање парламента. Тај догађај изазвао је много реакција у јавности: фрка је почела и пре него што је ишта почело.
Занимљиво је да ни црвени тепих, ни гарда испред велелепног здања Народне скупштине нису спречили да се унутра воде разговори о томе ко је и како купио бунду, ко је кречио а ко није, коме је суфлер амерички амбасадор, а ко иде у Русију по своје мишљење, ко је издајник, ко патриота, ко је крао а ко није, ко је дао нешто за Србију, а ко је од ње само узимао и томе слично.
За то време, просечан гледалац телевизије може да се пита – коју то особину имају разни посланици српског парламента који су већ неколико мандата на списку посланика али на предлог различитих странака? Мора да су политички изузетни!?! Оно што је, међутим, занимљиво, јесте да данас, када гледамо скупштину видимо већину оних фаца које већ двадесет и кусур година седе у српском парламенту и одлучују о нашим судбинама и нашој будућности, па је питање – када ће да нам већ једном сване, сасвим логично.
Просто је невероватно да су у Народној скупштини, тог првог дана заседања помињао и Тито и Кућа цвећа и глогов колац, стари политички дугови, као и успеси владе, демократија и култура, народ и пословник – некоме ко овде дуго није био, могло би да изгледа као да се у Србији у протеклих четврт века ништа није променило – кад камера швенкује преко њихових лица – ми видимо некадашњи ДОС, социјалисте и радикале, ма како се они данас звали, и то је можда најтачнији документ о нама, свих ових година.
Док таблоиди објављују како Ђерђ Сорош и Рокфелер спремају удар на Србију преко афере са фантомкама и рушењем нелегалних објеката у Савамали, дотле се премијер Вучић, обилазећи деоницу ауто-пута код Љига зарекао медијима да нико ништа неће знати о саставу нове владе још најмање пет-шест дана.
Медији су се, изгледа, мање бавили суштином овог скупштинског заседања и Мићуновићевим прекидом седнице, а много више: модом. Мора бити да су погрешно схватили идеју црвеног тепиха, па су зато многи забављали читаоце неком врстом „Модне полиције“ оцењујући како се ко обукао – новине су сутрадан биле заиста препуне вести и фотографија које дочаравају тај живописни маскенбал – било је ту јелека и антерија, диско костима, опанака и високих потпетица.
Да читава ствар буде некако до краја и српска и вашарска, побринуо се шеф једне посланичке групе који је на друштвеним мрежама објавио кафански мени скупштинског ресторана, жалећи се на недопустивно ниске цене. Бенефицирани чварци, шкембићи, коленице и ћевапи, са све сезонским салатама, колачима и кафом – која кошта пролетерских девет динара, постали су истог тренутка нека врста симболичке коске за глодање, бачене овом напаћеном и избезумљеном народу. Неко је рекао да се ради о својеврсном спиновању јавности, како се нико више не би сетио да пита о ономе о чему никако да добијемо одговоре.
Занимљиво је и да се нико није досетио да тражи да се у скупштинску расправу укључи и још једна витална тема – који оркестар ће да свира и коју музику – мора бити да су посланици Народне скупштине били бар мало увиђавни, јер би расправа о музичкој подлози коју би имали у паузама заседања, могла да се претвори у тотални узајамни рат.
И док за то време поједини таблоиди забављају народ бомбастичним насловима из наводног Легијиног интервјуа, у коме се износе озбљне оптужбе на поједине страначке лидере и посланике, премијер Вучић најављује подизање споменика Зорану Ђинђићу, што је изазвало много различитих реакција, а градске власти најављују постављање споменика Конфучију, на радост многих конфучијанаца, затим споменик извесном Џамбилу Џамбајеву, али и улицу посвећену Ендију Ворхолу, који је изгледа прилично задужио Београд и градске власти.
Додајмо томе свему и невероватан податак, да је извесна масерка из Беча, постала кључни информер полиције у вези са нерешеним случајем убиства у Борчи, и да као инстант звезда српског јада ових дана улази у прави ТВ ријалити, слика о Србији данас постаје некако потпуна и реална.
Фарма, од речи до речи.
