Милутин Мићовић: ЊЕГОШЕВА ДРЖАВА

Његош је најпостојанија држава српског народа саткана од његовог пјесничког језика, утврђена Његошевим генијалним духом. Многе су се државе нашег народа распадале, али Његошева држава пјесничког језика остаје. Јер та држава мисли о својим грађанима, тј. читаоцима , дајући им врућу подршку да буду слободни људи, горљивог духа, увијек окренути и Богу и човјеку, и свом најдубљем памћењу.

Његош је показао да човјек као потомак, у свом народу има за претке оне који су учествовали у стварању те државе, јунаке и мудраце, који су били спремни и на страшном мјесту постојати, који су знали да цијене чојство и јунаштво, и који су знали, у својим подвизима, с бесмртношћу зборит.

Његош је видио велике и свијетле могућности човјекове, бесмртну искру која човјека покреће Богу и небу, али је видио и тамну страну човекову и разорну стихију народног живота, и цијелог свијета, како није нико код нас.

Наш пјесник је видио врага са седам бињиша, и јата проклетога кота што пустоше земљу немилосно, видио је свијет пун паклене неслоге, видио је људе како се претварају у паклене духове, видио је демонског месију, који опија народ лажима, видио је како се свијет у ад претвара.

Пустињак цетисњки је видио да је човјек често у тим стихијама као тварца мала што је земља вара и и још грђе и ниже – као слабо живинче. У великим пометњама светским, видио је страшне призоре: дан и народ како ћуку тица, време земно и судбина људска, два образа највише лудости. (Г.В.). У градацији тамних слика свијета сасвим савремено звуче и стихови: Страшило је слушат шта се ради, мален свијет за адова жвала. (Г.В.)

Наравно, оно најважније што је Његош видио је у човјеку, јесте искра бесамртна, која може да расвијетли његову таму, и обасја неосвијетљене просторе нашег бића и да повеже човјека с Божијом силом.

Ловћенски тајновидац, видимо, гледао је и унапријед и уназад. Видио од почетка до краја. А није само гледао, него је бино носилац најдубље драме човјекове. Позорница те духовне и пјесничке драме био је цио свијет, а у епицентру био је један збјег народа, тадашња Црна Гора, у којој је израстао један, духом горостасан појединац.

Његош је у свом времену видио у ово што ми сада гледамо у нашем времену у овом свијету, и дао нам ријечи да искажемо оно што ми сами не би могли казати. У Његошу се све од почетка покренуло и јасно изразило огњеним пјесничким формулама , и сваки нараштај овог народа, препознаје себе у њему.

Ко има Његоша, не може бити мали човјек, и народ у ком се родио, не може бити мали народ. Све што имамо најбоље у нашој култури, поезији, у подвизима појединаца, мјери се Његошевом мјером. Његош је сагорио у духовном пламену, да би његове луче и искре обасјавале нас и у надубљим тамама .

Обиљежавамо Дан Његошев као дан у коме сабирамо све најбоље што имамо, и све то обасјавамо свејтлошћу Његошевих пјесничких м формулама, које држе и нас саме.