МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Падај сило и неправдо!

Monetarna kriza, izbeglička kriza, rast terorističkih pretnji, nastavak sankcija protiv Rusije – sve ovo je izazivalo rastuću iritaciju u 2015. godini ne samo kod običnih Evropljana, već je dovelo i do transformacija unutar nacionalnih elita.

Globalna kriza je sistemska. Globalna ekonomija i sam sistem međunarodnih odnosa došli su do potpuno logičnog zastoja. Vojna, ekonomska i ideološka snaga SAD i NATO više nije dovoljna za održavanje trenutnog finansijsko-ekonomskog i političkog sistema međunarodnih odnosa, a u stvari jedino je ona omogućavala produžavanje globalizacije – jedino profitabilne nadnacionalnim elitama.

Ono što je dovelo do otrežnjenja  srednje klase u svetu, masovnih okupljanja,  revolta na ulicima više od stotinu evropskih i svetskih gradova, svakako je i činjenica da ekonomski haos, koji kreiraju finansijske korporacije, uglavnom prolazi bez posledica po njegove tvorce, čelnike takozvanog liberalnog (kockarskog) kapitalizma. Porast popularnosti „desnice“ nije jedino odraz migrantske krize kako to žele da predstave mainstream mediji. Vlade Amerike, Britanije i drugih razvijenih zemalja primorane su da zavuku ruke u državne kase i krize saniraju novcem običnih ljudi, jer bi kolaps najmoćnijih korporacija mogao dovesti do kraha ekonomija čitavih država i destabilizacije svetske ekonomije.

Basnoslovno skupe greške (ili su to bile prljave rabote) bankara i finansijskih korporacija podmiruju se uštedama dobijenim rezanjem budžeta za školstvo, zdravstvo i socijalne službe od kojih zavise najugroženiji – stari, bolesni, ljudi sa posebnim potrebama. Zvuči vam poznato zar ne?

Predmet mržnje, ali i sprdnje postao je bankarski sektor, zbog činjenice da se ogromno bogatstvo ovog sektora u vodećim kapitalističkim državama neminovno pretvara u uticaj na vladajuće strukture koje služe interesima korporacija protivno mandatu koji su dobili od birača.

Epicentar svetskog finansijskog carstva Wall Street u Njujorku, postao je simbol i sinonim globalne prevare. Za njim ne zaostaje londonski Siti, moćni centar globalnih finansija.

Pod parolama „Nas je 99 odsto“ i „Nećemo da plaćamo račune bankara“ na političkoj sceni se javio globalni pokret intelektualaca, koji je kao magnet privukao ljude najrazličitijih profesija. Oni su u njemu videli šansu da se uključe u proces odlučivanja o stvarima koje su im bitne –  bilo da se radi o ličnim potrebama, ili o pitanjima nacionalne politike i sudbine planete. Radi se o ekonomskoj i o moralnoj krizi koja je mobilisala široke slojeve društva.

Poslednji događaji pokazuju veliki entuzijazam nezadoljnih masa,  jer kako neko reče, ljudima širom sveta zajedničko je duboko uverenje da je svet otišao dođavola. I stvari nastavljaju da se kreću u pogrešnom pravcu. Potrebne su strukturalne promene, koje će dovesti do stvarne globalne jednakosti. Svetski resursi treba da se troše na brigu o ljudima i planeti, a ne na vojsku i profite korporacija.

Intelektualci sveta, ujedinjeni u različitosti i zahtevima za globalnim promenama, zahtevaju globalnu demokratiju i globalnu vlast od strane ljudi. Inspirisani sestrama i braćom u Tunisu, Egiptu, Libiji, Siriji, Bahreinu, Njujorku, Palestini, Izraelu, Španiji i Grčkoj, zahtevaju promenu režima i na globalnom nivou, zahtevaju da se G8 zameni sa G7.000.000.000.

Izborna pobeda grčkog pokreta Siriza, koju su kritičari nazivali utopističkim lepim snovima, neslavno je završila. Ali činjenica je da je ovaj pokret stvoren na nezadovoljstvu dovoljnog broja ljudi i da su odjeci u evropskoj političkoj javnosti nepropocionalni trenutnoj relativno ograničenoj masovnosti pokreta.

Pokret je od samog početka stalna udarna vest u svim svetskim medijima, a zahtevi za odgovornost bankara stavili su ovih dana na tapet direktore najvećih američkih i britanskih banaka. Oni su morali da se odreknu svojih bonusa od po par miliona dolara, zbog zgražavanja javnosti.

Pobeda Sirize u Grčkoj je do te mere eksponirala nemoralnost domaćeg i globalnih sistema, da je došlo do buđenja i u vrhovima verskih esbališmenta. Oni sada listom podržavaju levičarske pokrete, u želji da stanu na stranu obespravljenog običnog čoveka. Dok crkve pokušavaju da nađu kompromis, Wall Street i londonski Siti nemaju sličnih planova. Spremni su da sudskim putem brane „stečena prava“!

Čak i ako ostali levičarski pokreti budu morali da napuste svoju osnovnu, kako je nazivaju istorijsku poziciju, da revidiraju dosta stavova kao u slučaju Sirize – globalni pokret neće ostati bez krova nad glavom i međunarodnog elana. Njihova parola je „Ne zaboravite, nas je 99 posto!“

Mogućnost dolaska na vlast nacionalno orijentisanih snaga se povećava – što znači da se povećava rizik od pobune u evropskom delu „atlantističkog“ broda. Monetarna kriza, izbeglička kriza, rast terorističkih pretnji, nastavak sankcija protiv Rusije – sve ovo je izazivalo rastuću iritaciju u 2015. godini ne samo kod običnih Evropljana, već je dovelo i do transformacija unutar nacionalnih elita.

Pojava Bernija Sandersa, kao mogućeg predsedničkog kandita Demokratske stranke na novembarskim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, srcu međunarodnog korporativno-bankarskog sistema, dokaz je ove teze. U tom svetlu treba posmatrati i pojavu mogućeg republikanskog kandidata, milijardera Donalda Trampa, koji je sve samo ne želja establišmenta svoje stranke.

Američki birači poručuju šta misle o sporazumima o slobodnoj trgovini glasajući za kandidate koji se najvatrenije protive međunarodnoj razmeni robe i usluga bez carina. Socijaldemokrata Berni Sanders i republikanac Donald Tramp ne slažu se ni oko čega, izuzev oko antiglobalističkih poruka u kojima podvlače da je ova manifestacija neoliberalne ekonomije dovela do gašenja stotina hiljada radnih mesta u SAD.

Sanders se oduvek protivio ovakvoj ekonomskoj politici, jer je ohrabrivala američke kompanije da proizvodnju sele u strane države sa jeftinom radnom snagom, slabim standardima o bezbednosti na radu i gotovo nikakvim ekološkim standardima. Naravno da je to i ekološko i moralno pitanje – ali za brojne američke radnike najvažnije ekonomsko pitanje.

Borci za prava 99 odsto ljudi, okupirali su nekoliko lokacija u Londonu. Podigli su novo naselje šatora u blizini Sitija u preuzeli napuštenu zgradu koju su nazvali Banka ideja. Jedna od novih lokacija je nazvana „Okupiraj sudstvo“, a u njoj je nedavno odigrano ,,suđenje“ Toniju Bleru, nekadašnjem premijeru Velike Britanije. Novi lider laburističke stranke Velike Britanije (čiji je nekadašnji lider bio upravo Bler) Džeremi Korbin, višedecenijski poslanik je predstavnik severnog Londona u parlamentu, levičar i deklarisani navijač Arsenala… Normalan je čovek, deo običnog radnog naroda.

Ova 2016. godina obeležava pad autoriteta Angele Merkel u Nemčkoj, početak preizborne kampanje u Francuskoj (uz lidersku poziciju Nacionalnog fronta), rast popularnost „Evroskeptika“ u Italiji, kriza partijskog sistema u Španiji (zajedno sa predstojećim odvajanjem Katalonije), priprema referenduma u Velikoj Britaniji za izlazak iz Evropske unije. Sve to u 2016. godini u Evropi znači dramatičnu prekompoziciju snaga na političkoj pozornici. Nas je 99 odsto!

Miloš Zdravković (www.vremeje.rs)

 

Тагови: Милош Здравковић