МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Куда иде Инжењерска комора Србије?

Председник Инжењерске коморе србије, Милисав Дамњановић, професор у пензији, незаконито је зауставио издавање лиценци инжењерима Србије. Ни после три месеца блокаде, лиценце се не издају. Уместо да, због таквог поступка, председник Дамњановић буде одмах смењен, то није учињено ни после три месеца и три одржане седнице Скупштине. Председник Скупштине, Глигор Обреновић, недопустиво лошим вођењем седница, грубим кршењем Статута и Пословника о раду Скупштине, својим непримереним иступањима, не дозвољава да се прекине ова анархија, чиме постаје саучесник у оваквој нечасној радњи блокаде рада Коморе. Ова два челна човека Коморе, најодговорнија за тренутно стање у Комори, заменом теза, покушавају  да пребаце одговорност и да за стање у Комори оптуже инжењере који су одмах, већ првог дана незаконито уведене блокаде, указали на проблем и због тога затражили хитну смену председника Дамњановића.

Председник Инжењерске коморе Србије, Милисав Дамњановић, професор у пензији,  је почетком децембра 2016. године наредио да се лиценце Инжењерске коморе Србије не издају.

Као разлог за овакав поступак, је наводни опозив извршних одбора, који је по његовом мишљењу, донет на седници Управног одбора, одржаној 2. децембра 2016.године. На овој седници, између осталог, одлучивало се о предлогу за усвајање тромесечних извештаја о раду три извршна одбора матичних секција и то: просторних планера, пројектаната и извођача радова. Том приликом је код гласања о предлогу за усвајање извештаја, за усвајање предлога гласало свега 5 од укупно 8 присутних чланова Управног одбора, од којих је (гле парадокса!) председник Коморе, Милисав Дамњановић, као предлагач одлуке о усвајању извештаја, на самој седници променио став и код изјашњавања по предлогу није гласао за предлог да се ови извештаји усвоје. Како је за доношење одлука на седницама Управног одбора, који броји укупно 11 чланова, потребна већина од укупног броја чланова (6 гласова – за), то се, по његовом мишљењу, сматра да извештаји ова три извршна одбора нису усвојени, односно, да су, самим тим, извршни одбори опозвани. Стварни, суштински, разлог за неусвајање извештаја о раду извршних одбора, том приликом није постојао, што се јасно могло видети из текста самих извештаја који су били у материјалу за седницу. Разлог је, како ће се касније открити, покушај председника коморе, проф Дамњановића, да на тај начин, из редова руководства Коморе уклони председнике ова три извршна одбора и тако стане на пут отвореним критикама које је од истих добијао, а све у вези актуелне и за струку веома важне активности у Комори – израде тзв. Ценовника инжењерских услуга.

Где почиње проблем?

Министарство правде је Инжењерској комори Србије је крајем 2015. године, упутило и допис у коме тражи стручно мишљење о висини понуђене цене у односу на опис пројектног задатка, групе понуђача чији је носилац предузеће из Ниша, одакле је такође и председник Дамњановић. С обзиром на то да је понуђена цена била неуобичајено ниска, јер је била за око 50% била нижа од процењене вредности јавне набавке, као и од следеће најниже понуђене цене, то је навело понуђача на опрезност у погледу прихватања такве понуде због сумње у могућност извршења јавне набавке у складу са понуђеним условима.

У одговору Министарству правде председник Дамњановић је подржао понуду у којој се техничка документација (идејно решење, идејни пројекат, пројекат за грађевинску дозволу и пројекат за извођење) за веома сложен објекат, класе “В”, може израдити по цени нижој од 6 €/м2 , односно да  цену инжењер-сата од 249 динара/сат (2 €/сат), односно, месечну накнаду за рад лиценцираног инжењера од око 43.000 динара, Комора сматра коректном! Мимо уобичајене процедуре у Комори, председник Дамњановић је одговор са мишљењем о вредности инжењерске услуге пројектовања, дао сам, без упознавања извршних одбора Коморе. Овакав поступак председника Дамњановића, којим је изнет став супротан ставовима инжењера, чланова Коморе, а којим је изузетно потцењена вредности рада лиценцираних инжењера, је изазвао велики револт међу чланством Коморе. Председници извршних одбора су, по добијању информације да је допис са потписом председника Коморе упућен Министарству, раговали тако што су затражили његову одговорност за овакав поступак.  

Овоме треба додати и податак да се Инжењерска комора Србије, већ годинама уназад, залаже да се утврде општи акти којима ће бити прописана минимална вредност инжењерских услуга, чиме ће инжењерима Србије бити омогућена пристојна награду за рад, а наручиоцима посла адекватна услуга и чиме ће бити елиминисана нелојална конкуренција, присутна на тржишту.

Како би процедуру опозива са места председника Коморе спречио, Дамњановић, по захтеву за сазивање ванредне седнице Управног одора, који је предат у октобру 2016.године, уместо да сагласно Статуту, ову седницу сазове у року не дужем од 15 дана, он “изводи маневар“, тако што ће на редовној седници Управног одбора одржаној 2. децембра, свесно и са намером, негласањем  за усвајање извештаја извршних одбора, елиминисати председнике, који су по функцији истовремено и чланови Управног одбора, и на тај начин елиминисати своје неистомишљенике, критичаре, односно људе, који могу донети одлуку о покретању поступка за његов опозив, сходно актима Коморе.  

На седници Управног одбора, одржаној 2. децембра, супротно Пословнику о раду Управног одбора, председник Дамњановић није дао могућност да се пре гласања о предлогу за усвајање извештаја о раду извршних одбора, подношењем амандмана, предлог одлуке измени, те да  да се не усвоји извештај о раду извршног одбора, што би онда био основ да се тај извршни одбор опозива (нпр. предлог одлуке да буде „Не усваја се извештај о раду ИО….“ па следећа тачка „Опозива се Извршни одбор због неусвајања извештаја о раду из тачке 1. због тога што средства нису трошена сагласно усвојеном Плану и програму рада за 2016. годину“), а што је као могућност, прописнано само случају када извршни одбор није пословао сагласно усвојеном Плану и програму рада за ту годину и није средства трошио наменски, што је прописано Статутом Коморе.

Председник Дамњановић, по сопстевном и произвољном тумачењу аката Коморе, проглашава тада, без икаквог ваљаног правног основа, да су ова три извршна одбора опозвана дана 2. децембра 2016.године и да се од тог дана, лиценце одговорним просторним планерима, пројектантима и извођачима радова се, од тог дана, не издају.

Оваквим непримереним чином, првог човека Коморе, велики број инжењера који су испунили услове за издавање лиценци, њих укупно 285 до данашњег дана, постали су таоци  једног човека и његовог незаконитог рада, а угледу Инжењерске коморе Србије, која броји више од 27.000 инжењера, нанета ненадокнадива штета .

Блокада рада Инжењерске коморе Србије, коју је проузроковао председник Дамњановић, наставља се, нажалост и даље, а све на штету чланства и инжењерске струке у целини. Инжењери не могу, већ дуже од три месеца, да дођу до лиценци које су им неопходне за рад док, са друге стране, председник Дамњановић, уредно, поред пензије, прима незаслужену, а уз то прилично велику накнаду за свој “назови рад“ у Комори, док инжењери грцају у проблемима.

Расплет овако лоше ситуације у Комори, очекивао се од новог скупштинског сазива, који је конституисан на седници Скупштине одржане крајем децембра 2016.године. На редовној седници Скупштине, нашло се коначно, по захтеву који је потписало више од 60 чланова Скупштине и питање разрешења председника Дамњановића.

Међутим, због изузетно и недопустиво лошег вођења седница Скупштине Инжењерске коморе Србије, од стране Глигора Обреновића, новоизабраног председника Скупштине, проблем није решен.

 

На запрепашћење већине чланова Скупштине, новоизабрани председник Скупштине, Глигор Обреновић, начином вођења седница, штити незаконит рад председника Дамњановића.  

Наиме, ни након више од месец дана, не завршава се Друга редовна седница Скупштине, чији је наставак (по четврти пут!) заказан за половину марта месеца. На дневном реду седнице и даље је опозив председника Коморе.

Нама инжењерима остаје, након свега, да се питамо:

Има ли памети и мудрости да младе инжењерске снаге изаберу првог човека Коморе, међу угледним инжењерима са искуством, познатим и признатим по својим делима, унутар и ван граница наше земље, који неће радити у свом личном интересу, као што је то био случај у претходне две године, већ у интересу свих инжењера, са циљем да се нашим инжењерима обезбеде услови издавања заслужених лиценци, адекватно вредновање инжењерских услуга и бољи услови рада.

Са руководством коморе, које у свом саставу има пензионере, а који као своје таоце држе инжењере који траже издавање лиценци и право на рад, без реалног осећаја за потребе струке и проблеме са којима се инжењери срећу у свом раду, боље будућности сигурно нема.

У наредном периоду, неопходно је очувати Комору као угледну институцију.

 

Опстанак Коморе, после скоро 14 година њеног постојања и успешног  рада, не сме бити угрожен због самовоље њених, тренутно челних људи, председника Управног одбора Милисава Дамњановића и председника Скупштине, Глигора Обреновића.