Милош Здравковић: Како је Србија преживела европску гасну кризу

Фото: Unsplash

Две милијарде евра уштеде на дугом даху

У периоду од 2012. до краја 2025. године, Србија је, захваљујући дугорочном уговору са „Гаспромом“, остварила укупну уштеду од око две милијарде евра у односу на тржишне цене природног гаса у Европској унији. Највећи део те разлике остварио се током 2022. године, када су европске цене достизале историјске максимуме, док је Србија наставила да плаћа гас по формули индексираној на цену нафте — вишеструко нижој од спот нивоа.

Ова разлика није резултат политичке привилегије, већ последица структуре снабдевања: зависности од цевног гаса, историјских праваца и чињенице да Србија није имала ЛНГ терминале нити довољан број интерконекција да би могла да пређе на берзанско тржиште. Другим речима, избор није постојао — и управо та ограничења постала су предност.

2022: година када је тржиште „пукло“

У јесен 2022. године, просечна цена увоза гаса у Немачку prema BAFA индексу износила је око 75 €/MWh. Истовремено, Србија је, према важећем уговору, плаћала гас по цени од 30–35 €/MWh. С обзиром на просечну годишњу потрошњу од око три милијарде кубних метара, разликa od 40 €/MWh донела је Србији уштеду од око 1,3 до 1,5 милијарди евра у само једној години.

У том периоду, европске берзе бележиле су екстремне осцилације — TTF индекс је у августу 2022. премашио 300 €/MWh, што је забележено и у извештајима Reuters-a i Европске комисије. Србија, без приступа ЛНГ терминалима и без могућности да се прикључи тим токовима, остала је у оквиру стабилног уговора — и тиме избегла тржишни шок.

2023–2025: стабилизација, али и даље разлика

Током 2023. и 2024. године, европско тржиште се делимично стабилизовало, али цене нису пале на ниво пре кризе. Према кварталним извештајима Европске комисије о гасном тржишту, просечна велепродајна цена у ЕУ износила је око 41 €/MWh u 2023. и око 35 €/MWh у 2024. години. Србија је наставила да плаћа гас по цени od 27–30 €/MWh, што је донело додатне уштеде:

• 2023: око 350–450 милиона евра
• 2024: око 200–260 милиона евра
• 2025 (пројекција): још око 150–250 милиона евра

Укупно: око две милијарде евра уштеде у четири кризне године.

БиХ: исти гас, различите одлуке

Упоредни пример нуди Босна и Херцеговина. Република Српска је задржала структуру снабдевања сличну Србији и ублажила удар, док је Федерација БиХ, услед преласка на спот тржиште и посредне набавке, морала да нагло повећа цене. Према подацима локалних дистрибутера и извештајима регионалних медија, цене за крајње кориснике у Федерацији су порасле и до 70% у односу на претходну годину.

Исти географски положај, исти извор, иста цев — али различита политичка одлука.

Најскупље су прошле земље без цеви

Према подацима Еуростата, највише цене за домаћинства у 2022. и 2023. имале су острвске и ЛНГ-доминантне економије: Малта, Кипар, Ирска, Шпанија и Португал. Разлог није политички, већ логистички: када нема цевовода, сваки молекул гаса стиже бродом — уз трошак транспорта, претовара и регасификације. У извештајима ИЕА i Bloomberg-a из тог периода јасно је наведено да су трошкови ЛНГ снабдевања били вишеструко већи од цевног гаса.

ЕУ: зелена агенда и физичка реалност

Европа је ушла у кризу са великом зависношћу од руског гаса, истовремено затварајући нуклеарне електране и подстичући политику зелене транзиције без довољне базне снаге. Када се политика сударила са физиком мреже, тржиште је експлодирало.

Немачка је у априлу 2023. затворила последње нуклеарне reaktore (DW, 15. април 2023), док је индустрија почела да сели производњу у САД и Азију због високих цена енергије. У извештају Financial Times-a из јуна 2023. наводи се да су немачки произвођачи челика и хемикалија забележили пад производње од преко 20% у односу на 2021.

САД: повратак прагматизму

Сједињене Државе су 2024. године ревидирале своје климатске циљеве. Уместо идеолошке декарбонизације, фокус је пребачен на енергетску сигурност и нуклеарну ренесансу. Према ИЕА, удео гаса у производњи електричне енергије у САД остао је стабилан, док су мали модуларни реактори (СМР) добили институционалну подршку као део нове енергетске стратегије. У извештају U.S. Department of Energy из септембра 2024. наводи се да је СМР технологија постала кључна компонента америчке енергетске политике.

Закључак

У гасном сектору, као и у животу, понекад оно што немаш постане оно што те сачува. Србија није имала ЛНГ терминал, није имала више праваца снабдевања и није могла да ризикује. Дугорочни уговор јој је тиме постао штит у времену када су многи други „тражили алтернативе“ и због тога платили најскупљу енергију у историји Европе.

Не ради се о томе да ли је нека страна „частила“, већ о томе да су се геополитика, инфраструктура и математика цене у једном тренутку поклопиле — у корист Србије.