МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Јаз између богатих и сиромашних драматично расте
Ne možemo i dalje da ostavljamo stotine miliona ljudi da pate od gladi, dok nekoliko osoba na vrhu lestvice nagomilava resurse kojima bi mogli da pomognu siromašnima – apeluju svetski intelektualci. Vreme je da se kaže da je ovakvo stanje jednostavno neprihvatljivo
U svetu je sve više bogatstva u sve manje ruku. Ili, sve je više onih koji, što bi kazao Mahatma Gandi, „nemaju šta da izgube sem svojih života“. Uoči godišnjeg skupa 2.500 najbogatijih i najuticajnijih ličnosti u svetu (prema „Forbsovoj listi“) u Davosu najskupljem gradu u Evropi, objavljeno je da jedan odsto najbogatijih ljudi na Zemlji ima veću imovinu nego preostalih 99 odsto zajedno. Jaz između najbogatijih i ostatka sveta se drastično produbio u prethodnih osam godina, tojest od početka velike svetske ekonomske krize (www.forbes.com).
Forbs je prošle godine predvideo da će jedan odsto ljudi u svetu imati isto kao ostatak sveta u 2016. godini. Koncentracija imovine sve je izraženija, pa bi najbogatiji, čija imovina je jednaka imovini polovine najsiromašnijih u svetu, mogli stati u običan autobus – dok je pre pet godina za to bio potreban prekookeanski brod. Naravno, na „Forbsovoj listi“ nema Rotšilda, Rokfelera, Saksa-Kotbur-Gota, Medičija… Ako njih dodamo „klubu“ bogatih koji su realno bogatiji i uticajniji nego prvih sto sa pomenute liste, jasno je u kakvom se stanju nalazi čovečanstvo.
Prema navodima Forbsa, najsiromašnija polovina čovečanstva je od početka 21. veka dobila manje od jedan odsto ukupnog povećanja svetskog bogatstva, dok je jedan odsto najbogatijih podelio polovinu tog povećanja. Dalje se navodi kako je imovina najsiromašnije polovine čovečanstva, odnosno 3,6 milijardi ljudi, od 2010. smanjena za bilion dolara, odnosno za 41% – uprkos porastu svetskog stanovništva za 400 miliona osoba u tom periodu. Imovina 62 najbogatije osobe u tom periodu je porasla za više od 500 milijardi dolara na 1,76 biliona. Naravnu, tu i tamo čujemo za postojanje Rokfelerove fondacije, Karnegija, Rotšilda… Naivno zvuči čudno kada konstatujemo da na listi najbogatijih nikada nije bila britansa kraljica Elizabeta II, koja je po nekim izveštajima najveća zemljoposednica na planeti.
Ko su najbogatiji ljudi sveta? Recimo Bil Gejts, osnivač kompnije Microsoft, sa imovinom teškom 75 milijardi dolara zauzima prvo mesto. Armanio Ortega, vlasnik Zare je na drugom mestu sa 67 milijardi američkih dolara. Njegovi radnici u azijskim fabrikama tekstila rade za plate od kojih uglavnom ne mogu da prežive. Inače, 455 od 500 najbogatijih ljudi sveta su muškarci (http://www.peaceworldwide.org).
Koncentracija novca se nastavlja. Predvodnice su firme koje se zovu Apple, Google, Monsanto, Exxon Mobile (najveća naftna kompanija na svetu). Njihovo lobiranje se svodi na to da se izbegne porez. Pojavom Wikileaks, Anonimous, Global Research ali i državnih medija (Russia Today, Kineski državni radio) koji su van domašaja svetske finansijske elite, u poslednje vreme sve više se pišu i objavljuju tekstovi o poreskim rajevima, izbegavanju plaćanja istog, iznošenju novca iz najsiromašnijih država sveta.
Citiraju se Svetska banka, stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Međunarodni monetarni fond, ali i izvori iz Nigerije i Brazila koji pojašnjavaju direktnu vezu između politike i novca. Citiraju se nove studije iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke u kojima trećina ispitanika koji u finansijskom sektoru zarađuju više od 500.000 dolara godišnje priznaju nekorektno poslovno ponašanje – dakle čine prevaru.
Ne možemo i dalje da ostavljamo stotine miliona ljudi da pate od gladi, dok nekoliko osoba na vrhu lestvice nagomilava resurse koji bi mogli da pomognu siromašnima – apeluju svetski intelektualci. Vreme je da se kaže da je ovakvo stanje jednostavno neprihvatljivo. I da se vratimo na reči Karla Marksa: U svetu u kojem jedna od devet osoba svake noći ide u krevet gladna, ne smemo dozvoliti da se bogatima i dalje stalno dopušta veći deo kolača.
Potlačen svet poziva svetske vođe da tom problemu pristupe iz tri ugla: slamanje prakse neplaćanja poreza, povećanje ulaganja u javne servise, te akciju da se poveća minimalni dohodak (www.globalresearch.ca).
VARUFAKIS NA ČELU NOVE GLOBALNE LEVICE
Da bi se stalo na put takvom rastu neravnopravnosti, javljaju se levičarski pokreti širom planete koji pozivaju da se okonča ,,doba poreskih rajeva“. U saopštenju, nekadašnjeg ministra finansija Grčke, univerzitetskog profesora Janisa Varufakisa ističe se da je u najmanje jednom poreskom raju prisutno devet od 10 preduzeća koja su strateški partneri Svetskog ekonomskog foruma – organizatora foruma u Davosu. Time se zemlje u razvoju lišavaju najmanje 100 milijardi dolara godišnje. Ulaganje kompanija u poreske rajeve gotovo se učetvorostručilo između 2000. i 2014. godine.
Kao prioritet, Varufakis poziva na okončanje ere „poreskih utočišta“ koje preko „off shore“ centara koriste bogati pojedinci kako bi izbegli svoje obaveze prema društvu. A upravo nedostatak tog poreskog novca onemogućava države da dobiju bitku sa siromaštvom i nejednakošću.
Procene govore da su super bogati u off-shore računima sakrili gotovo osam biliona dolara. Ako bi ta suma bila zakonski oporezovana, vlade bi imale na raspolaganju dodatnih 190 milijardi dolara godišnje.
Bogati u Africi drže oko 30 odsto svog bogatstva na skrivenim računima. Smatra se da kontinent time gubi oko 100 milijardi dolara godišnje, što je dovoljno novca za opšte zdravstveno osiguranje majke i deteta, zatim za spas oko četiri miliona bolesne dece i za zapošljavanje dovoljnog broja učitelja koji bi osigurali da svako afričko dete ide u školu (www.globalresearch.ca).
„Moramo da apelujemo na vlade, preduzeća i ekonomsku elitu u Davosu da se angažuju na okončanju postojanja poreskih rajeva koji pothranjuju neravnopravnost u svetu i sprečavaju stotine miliona ljudi da izađu iz siromaštva“, navodi Janis Varufakis.
Podatak koji posebno zabrinjava je taj, da je ovaj „zapadni trend“ zahvatio čak i Narodnu Republiku Kinu, najmnogoljudniju državu sveta. Kina je odskoro uvela kapitalistički model poslovanja, pa nejednakost postaje sve veća i tamo. Ipak, pošto sledeći podaci dolaze sa Zapada, treba ih uzeti sa rezervom, ali demanti nisam našao, što samo po sebi ne mora da znači ništa. Širom Kine, jedan odsto domaćinstava poseduje trećinu sve imovine nacije. Na osnovu istraživanja 14.960 porodica u 25 provincija i gradova u Kini, utvrđeno je da porodice koje se nalaze među 25 odsto najsiromašnijih, poseduju tek jedan odsto ukupne imovine nacije (www.stratfor.com).
U Evropskoj uniji je 2014. godine 122 miliona ljudi ili 24,4 odsto stanovništva bilo u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti, saopštila je krajem prošle godine evropska služba za statistiku Evrostat.
Tokom 2014. stopa rizika od siromaštva bila je najveća u Rumuniji, a najniža u Češkoj. Iste godine više od trećine stanovništva u tri zemlje članice EU bilo je u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti. A to su Rumunija (40,2 odsto), Bugarska (40,1 odsto) i Grčka (36,0 odsto). Nasuprot tome, najniža stopa rizika od siromaštva je registrovana u Češkoj (14,8 odsto), Švedskoj (16,9 odsto), Holandiji (17,1 odsto), Finskoj (17,3 odsto) i Danskoj (17,8 odsto). Najveće smanjenje te stope zabeleženo je u Poljskoj, a najveći rast u Grčkoj (ec.europa.eu/eurostat).
BALKANSKA UPOREDNA STATISTIKA
Ako posmatramo balkanski region kroz visinu prosečne plate, kao jednog pokazatelja siromaštva, prosečne plate otkrivaju da su najviše u Sloveniji, a najniže u Makedoniji i Srbiji – kažu zvanični statistički podaci iz avgusta 2015.
Prema Evrostatu, prosečna plata u Sloveniji u maju je iznosila 1.008 evra, što je osetno više u odnosu na druge zemlje regiona. Posle Slovenaca, najviše plate u regionu primaju Hrvati. Prosečna neto plata po zaposlenom za maj 2015. iznosila je 749 evra.
Slede stanovnici Crne Gore i BiH (ove podatke treba uzeti sa rezervom). Zavod za statistiku Crne Gore, Monstat, saopštio je da je prosečna neto zarada u maju iznosila 481 evro (verovatno je naduvana cifra jer se u zvaničnim evropskim podacima do te cifre ne dolazi). Prema podacima Agencije za statistiku BiH, prosečna mesečna isplaćena neto zarada je 424 evra.
Od zemalja regiona, na začelju su Srbija i Makedonija, u kojima su prosečne plate nešto iznad 350 evra. Razočaran svojom kratkotrajnom „političkom karijerom“ premijerom Ciprasom, Janis Varufakis je ukazao da obični ljudi gube veru u svoje političke lidere. Na njih gledaju kao na one koji odlazeći dobrovoljno u krevet sa biznisom varaju običan narod. U Americi, koja je duhovna domovina kapitalizma, samo 54 odsto ljudi ima pozitivnu reakciju na ovaj pojam. Manje od pola populacije Grčke, Japana i Španije veruje u slobodno tržište. Podrška kapitalizmu, paradoksalno, veća je u siromašnim zemljama kao što su Bangladeš i Gana, nego u razvijenom svetu (www.stratfor.com). Zapažanje da je „zapadna verzija kapitalizma“ u ozbiljnoj krizi danas je opšte mesto, gotovo kliše.
Milioneri i milijarderi uvek traže načine kako da zadrže što više novca i plate što manje poreza. Upravo zato su poreska skloništa, poznata i kao poreski rajevi, njihove omiljene destinacije. To su zemlje koje imaju izuzetno niske ili nepostojeće poreze, mesta koja su im od posebne važnosti. Tamo koriste rupe u zakonima i otvaraju nove račune, ali i pokreću korporacije sa nula troškova. Čineći to, oni pokušavaju da izbegnu visoke poreze u svojim državama, bez preuzimanja drugog državljanstva. Takođe, ukoliko sve činite po zakonu (a zahvaljujući dobrim knjigovođama, bogataši tako posluju), održavanje računa u inostranstvu je potpuno legalno. Sada su najčuveniji poreski rajevi Belize, Kostarika, Panama, Portoriko, Kajmanska ostrva, Monako i Sejšeli (www.globalresearch.ca).
Da ne bude sve tako sivo, pobrinule su se velike ekonomije sa istoka, koje postepeno uvode ograničenja za firme registrovane u off-shore zonama. Kina je tako među prvima zabranila učešće na velikim infrastrukturnim i energetskim projektima firmama koje svoje poslovanje vezuju za poreske rajeve, te je dodatno podstakla „domaće“ kompanije u svim projektima koje finansira država. Rukovodstva Rusije, Indije i drugih ekonomija u ekspanziji obećavaju da će krenuti istim putem. Da li to rešenje vide i naše vođe?
Izvori: www.forbes.com
ec.europa.eu/eurostat
Тагови: Милош Здравковић
