Милош М. Милојевић: Сусрет два истока

У среду, 7. децембра, кинески председник Си Ђинпинг допутовао је у саудијску престоницу Ријад. У питању је била прва Сијева посета саудијском краљевству после безмало седам година (од 2016. године). Током тродневних разговора и сусрета са саудијским званичницима и званичницима других заливских земаља потписано је четрдесетак споразума из области енергетике, телекомуникација и високих технологија.

Сама посета Сиja Ђинпинга једној страној престоници упућује на попуштање политике ‘нултог ковида’ у Кини – једне од тема коју позорно прате политички и економски аналитичари. Према наводима саудијских државних медија, очекивана вредност потписаних споразума је око 29,6 милијарди долара. Општији оквир потписаних споразума је настојање двеју страна да приближе две своје развојне иницијативе – саудијску „Визију 2030.” са кинеском иницијативом „Појас и пут”.

Но, више од саме економске стране самита пажњу привлаче наговештаји геополитичког примицања два истока – оног којег Запад означава као „Блиски”, са оним који је прозвао „Далеким”. Но, нужан је опрез приликом подвлачења геополитичке црте испод појединачних догађаја.

Оно што се, за сада, може провизорно закључити јесте да је саудијска политика диверзификације спољнополитичких веза, наговештавана претходних година, убрзана и да јој је придодата снажна економска компонента. Према оценама појединих западних коментатора, Кина је вешто искористила дуготрајно америчко несналажење на Блиском истоку, посебно у односима са Ријадом (о чему смо детаљније писали у листу Печат, у  738. броју), и знатно је разгранала своју сарадњу са заливским монархијама.

Разговори и договори

Убрзо по доласку, кинески лидер је подсетио на стратешко партнерство склопљено између Саудијске Арабије и Кине 2016. године. Си је указао да саудијско-кинески економски односи све убрзаније расту. Међу потписаним споразумима издваја се неколико области: информaтичка индустрија, телекомуникације и енергетика. Саудијске и кинеске образовне установе и компаније уговориле су заједнички рад у области вештачке интелигенције, пошумљавања у Саудијској Арабији, а кинески технолошки гигант Хуавеј потписао је споразум са Саудијском дигиталном академијом о развитку и образовању локалних талената. Осам хиљада Саудијаца ће, према овом споразуму, бити школовано у области информациних технологија и комуникација у центрима које ће акредитовати кинеска компанија. Хуавеј учествује у развоју телекомуникационих мрежа пете генерације у многим заливским државама, упркос америчком противљењу из, наводно, безбедносних разлога.

Саудијска нафтна компанија Арамко потписала је споразум са кинеском Шандонг Енерџи који обухвата снабдевање сировом нафтом и производима хемијске индустрије, као и испитивање могућности сарадње за интегрисање рафинеријских и петрохемијских капацитета у Кини.

Безбедносни споразуми су релативно скромни, што указује на извесну опрезност партнера. Саудисјка компанија за напредне комуникационе и електронске системе ACES договорила је са Кинеском електронском технолошком групом да заједнички производе беспилотну летелицу.

Поред потписаних споразума, пажњу су привукли и церемонијални елементи посете: аутомобил кинеског председника допратила је до краљевске палате саудијска гардијска коњица са истакнутим кинеским и саудијским заставама. Тешко је не запазити контраст у односу на сасвим уздржани јулски дочек америчког председника Џозефа Бајдена.

Јуан за нафту

И досадашњи обим трговинске размене Кине и Саудисјке Арабије је огроман. Кина је највећа увозна дестинација саудијске нафте. Саудијска Арабија је у самом врху кинеских снабдевача нафтом (прво место међу кинеским снабдевачима преузела је Русија у мају ове године, пошто је нагло скочио руски извоз на алтернативна, незападна тржишта). У 2021. обим трговинске размене две земље износио је 87,3 милијарде долара, од чега је 30,3 милијарде био кинески извоз, а 57 милијарди долара увоз, углавном нафте и петрохемијских производа.

Пре десет година највећи трговински партнер Саудијске Арабије биле су Сједињене Америчке Државе (76 милијарди долара), али су их од тада претекли Кина, Индија и Јапан, бележи Блумберг. Према наводима „Ројтерса” Кина из Саудијске Арабије задовољава отприлике једну петину својих увозних потреба за нафтом. Према кинеским трговинским подацима, током првих десет месеци 2022. Кина је увозила око 1,77 милиона барела саудијске нафте дневно, укупне вредности од 55 милијарди долара.

Почетком ове године компанија Арамко је одлучила да гради петрохемијски комплекс у североисточној Кини вредан десет милијарди долара. Овај пројекат, који би требало да буде пуштен у рад 2024. године, обухвата рафинерију капацитета 300 хиљада барела дневно, уз фабрику која ће производити милион и по тона етанола годишње.

Још у марту ове године, саудијски званичници су наговестили могућност да ће део трговине нафте са Кином индексирати у кинеским јуанима, а не у америчким доларима. O овој промени трговинске политике разговарало се претходних шест година. Међутим ствари су се убрзале од ступања на власт Бајденове администрације у САД и постепеног али дубоког погоршања односа између две државе. Саудијска Арабија обавља целокупну трговину нафтом за амерички долар, што је део безбедносног споразума између Вашингтона и Ријада из седамдесетих година прошлог века.

Разгранавање политике

Продубљивање веза са Кином само је један – иако вероватно најважнији – потез саудијског престоланаследника у диверсификацији спољнополитичких веза Ријада, који се претходних деценија готово искључиво ослањао на америчке безбедносне гаранције. Међутим, повлачење из Ирака, нуклеарни споразум са Ираном и амбивалентан однос америчке политике према рату у Јемену (иако америчке компаније издашно снабдевају Саудијску Арабију софистицираним наоружањем), уз директно оптуживање саудијског државног врха за убиство Џамала Кашогија, подстакли су саудијско вођство на челу са престолонаследником Мохамедом бин Салманом да прошири ‘спољнополитички портфолио’ своје земље.

О брзини и обухватности овог обрта упечатљиво сведочи путања саудијско-руских односа: од ‘рата ценама’ нафте из 2020. године до саудијског одбијања да повећају производњу на молбу САД уочи избора на половини председничког мандата ове године. Осим тога, у септембру 2022. Ријад је, заједно са Анкаром, имао улогу у размени заробљеника између Русије и Украјине.

Сличне тенденције могу се опазити и код других заливских држава које, иако се и даље чврсто ослањају у безбедносном смислу на потпору Сједињених Држава, настоје да разгранају своја трговинска партнерства и сопствене економије удаље од превелике зависности од извоза нафте на западна тржишта. Претходних деценија, ова настојања су се показала више као парола него као јасан економски програм.

„(Бајденова) администрација упозорава државе да не одржавају снаже везе са Кином, али шта нам Сједињене Државе нуде? Кина нам нуди конкретне ствари”, изјавио је неименовани високопозиционирани арапски дипломата „Ал Монитору”. Његове речи најбоље сажимају тренутно стање кинеске блискоисточне политике.

 

Милош М. Милојевић је историчар и публициста из Београда. Ексклузивно за Нови Стандард.