МИЛОШ КОВИЋ: Како и зашто је настао Апел за одбрану Косова и Метохије

Апел за одбрану Косова и Метохије је настао у Београду, у сарадњи Политичког савета Демократске странке Србије са нестраначким, јавним личностима. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и низ архијереја Српске православне цркве налазе се међу његовим потписницима.

Ових дана као да се понавља невесела историја недовршеног текста Меморандума САНУ, његовог објављивања без знања и дозволе аутора, септембра 1986, и потоњег политичког прогона ове националне институције. У јавности се појављују фрагменти Апела за одбрану Косова и Метохије, једног још увек интерног документа, без знања и дозволе његових аутора, и користе се да би се водила политичка кампања против Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, урушавао углед Српске православне цркве и застрашивали грађани који под својим именом и презименом, потписом испод Апела, желе да јавно проговоре о Косову и Метохији и будућности своје земље.

Најзанимљивије је то што се ауторство Апела приписује Митрополиту „и појединим владикама“. Штавише, упозорени да то није истина, да јавност има право да сазна чињенице, покретачи кампање одбијају да објаве било какав писани деманти.

Апел за одбрану Косова и Метохије је настао у Београду, у сарадњи Политичког савета Демократске странке Србије са нестраначким, јавним личностима. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и низ архијереја Српске православне цркве налазе се међу његовим потписницима. Апел је одговор на најаве српских власти да ће са „Косовом“ потписати „обавезујући споразум“ о „свеобухватној нормализацији односа“ и, под одређеним условима, омогућити његов пријем у УН. Тиме ће, по мишљењу аутора и потписника Апела, бити коначно призната независност ове парадржаве и бити покренут процес стварања Велике Албаније на територији Републике Србије. Оно што је започето агресијом НАТО на Србију, српским одобравањем Еулекса, измештањем разговора о Косову и Метохији под окриље Европске уније и Бриселским споразумом, биће, на срамоту свих нас, доведено до свог логичног краја.

Наша намера је да Апелом за одбрану Косова и Метохије, заједно са водећим представницима српског јавног, духовног, научног и уметничког живота, скренемо пажњу јавности и владајућих кругова на процес распарчавања наше државе, који ће имати несагледиве последице не само по грађане Србије, него и по безбедност Републике Српске, Црне Горе, Македоније, па и Грчке. Велика Албанија је регионални проблем, и свака промена граница може да доведе до угрожавања мира на Балканском полуострву. Овај документ се, дакле, обраћа „јавности и српским властима“, како у њему пише, а не „председнику Србије“, како се то понегде тврди . У Апелу се, такође, наглашава да искуство и разум налажу да се сачекају промене у односима снага у свету, и да се потом преговорима постигне компромисно, најмање неправедно решење. Тако се ради данас у међународним односима; тако су чинили Никола Пашић, Јован Ристић, Илија Гарашанин и остали творци историје српске дипломатије.

У Апелу се, такође, подсећа да су Косово и Метохија српска Света Земља, српски Јерусалим. Косовски завет већ преко шест стотина година представља темељ српског идентитета и најважније исходиште духовног и политичког живота српског народа. Одрицањем од Косова и Метохије одрећи ћемо се себе и својих предака. Одрећи ћемо се и преко 120.000 грађана Србије, од којих већина данас живи у гетима, опкољена мржњом и затечена нашом, српском равнодушношћу.

Апел посвећен Косову и Метохији и опстанку наше државе не може и не сме да буде ускостраначки документ. Потписали су га, својим именом и презименом, грађани који су забринути за судбину своје земље, стручњаци који су успешни и остварени у свом послу. Свако може да га прочита и да га, уколико се са његовим садржајем сложи, својим потписом подржи.

Неприличан тон ове медијске кампање, покушај јавног линча над једним од наших најугледнијих архијереја, изазивање сукоба и расцепа унутар Српске православне цркве, спречавање слободног и јавног изјашњавања грађана о Косову и Метохији и питању опстанка наше државе – све су то симптоми несрећних прилика у нашем друштву. Ми смо их, својом пасивношћу, омогућили и заслужили. Сада је време да то променимо.

*Аутор је председник Политичког савета Демократске странке Србије

Тагови: Косово