МИЛОШ КОРДИЋ: АМЕРИЦИ ЈЕ ПОТРЕБАН РАТ – У дубокој је кризи
Фото: intermagazin.rs
Бомбардовање СР Југославије било је опит. Показивање мишића. Испитивање Русије, Кине. Решавање застарелих залиха ракета, уранијума. Прилика за постављање НАТО-а на чело америчке експанзионистичке, милитантне политике која је од завршетка Хладног рата кренула у освајање и покоравање света.
Тада се то Сједињеним Држава и могло: нестало Совјетског Савеза и Варшавског пакта, на превару и лаж остао НАТО, срушен берлински зид, Русија спала на ниске гране, Кина тек на почетку развоја који ће уследити, Уједињене нације сведене на пуког извршиоца америчких жеља и планова, Европска унија, ошамућена безбројним унутрашњим проблемима, кризама, тероризмом, била је присиљена на послушност, друге јој није било итд.
А онда се из године у године ситуација у свету све брже мењала: Русија стала на ноге, достигла ниво готово равноправне војне силе, Кина је ишла својим невероватно брзим правцем развоја свих сегмената друштва и својом јефтином и бофл робом, као и својим безбројним народом који ју је продавао освајала је свет (а не војском и бомабама).
А Клинтонова и Обамина Америка, вођена том двојицом насилника, потпуно неталентованих политичара, почела је да тоне. Почела је да губи компас и да удара у све већи број ледених гребена. Унутрашња криза (земља с највећим спољним дугом на свету, огромни издаци на војску у многим земљама света, све већи застој појединих индустрија због њихове неконкурентности у свету, све накараднијим законима обесмишљен правни систем, страх од тероризма унутар граница, мигранти, нерешена граница с Мексиком, општа култура и уметност у све дубљој кризи…) ширила се на све стране. Као и даљи ратови које је покретала, водила и води широм света: СР Југославија, Ирак, Авганистан, Либија, Египат, Украјина, Сирија. Па ту су и санкције Русији, које не наносе штету само Русији – наносе их и самим Сједињеним Државама и читавој Европској унији која им се неизоставно морала придружити.
И онда је ту поново НАТО.
У току је опкољавање Русије. У току је медијско измишљање свега и свачега. У току је (а никад то није ни престајало) лаж до лажи. Њихово бескрајно понављање. А НАТО је у стварности, а не у лажи, на руским границама: у Литванији, Летонији, Естонији. С најсавременијим оклопним средствима, с тешким наоружањем, с ракетама, с бројном војском (претежно Немцима; Дранг нах Остен, односно, у преводу: Јуриш на исток, сада је поново ескалирао, мада никад није ни био мртав).
А криза у Америци све дубља. А кад је криза, рат је оно што јој је неопходно.
Где ће се тај покрет, то ратоборно америчко, европско, натовско кретање ка истоку зауставити и ко ће га зауставити – ђаво нека зна. Осим Русије (после Француза, Аустроугара, Немаца и опет Немаца – поново!) и евентуалних њених савезника, Кине, на пример, јер, поред Русије, и она је циљ тог непредвидивог и веома застрашујећег милитантног експанзионизма, нема кога да га, тај покрет, тај јуриш на исток, заустави.
А Трамп је ту као потпуна непознаница. Шта ће он учинити? Јер рат је све ближи: довољна је једна несмотрено испаљена ракета, неки упразно испаљен метак. Хоће ли Доналд Трамп имати храбрости, моћи или знања да спречи рат? Да врати тај ратоборни и свим злима офарбани НАТО с руских граница? Јер ни Русија ни Совјетски Савез никад нису јуришали на западну страну Европе. Осим у ослобађању од јуришника на исток. Е, тад су Руси ишли до Париза, Беча, Берлина…
Дакле, да ли Трамп може…
Тешко. Јер Америци је потребан рат. Она мора да буде сила над силама. Она се на ратове, бомбардовања, рушења и уништења држава нагони из сопствене утробе. Мрачне и веома, веома тајне. А Бушови, Клинтонови, Обаме и неки други пре њих ту су као пешаци на шаховској табли: померају се на додир прста крупног, најкрупнијег капитала. Дакле, интереса. Јер кад се ратује, војна индустрија убрзава и рад осталих прозводних ланаца, а не само свој.
А Трамп? То је заиста огромна непознаница. Само да ускоро не добије Нобелову награду за мир. А могао би уколико нареди какво повлачење с неке од тачака на којима су се укотвили. Па онда: без застанка даље.
А Трамп? да се поново упитам.
Ако било шта повуче од онога што су Обама, ЕУ и НАТО набили на границе с Русијом, можда ће успети да спречи рат. Можда и светски.
Али… Овом и оваквом свету тешко је било шта веровати. Јер ја још нисам сазнао ко је убио Дага Хамаршелда, Патриса Лумумбу, Џона Кенедија, Алда Мора, Хоснија Мубарака, Улофа Палмеа, Зорана Ђинђића, Слободана Милошевића, Садама Хусеина, Моамера ел Гадафија… Али и Осаму бин Ладена. Можда је он још увек негде жив и брчка се по плићацима плажа Флориде!?
Јер одавно ништа није ни сигурно ни поздано.
Уосталом, што се председника Трампа тиче, чућемо и видећемо. Како свет тако и Срби у том свету. Јер му још увек припадају. Као што су му одувек припадали.
