Mилорад Вучелић: НЕМЦИ нису написали о својим кривицама и 20. веку онолико колико Срби о својим у истом том добу.

Чим се на Балкану појави проблем и неко изврши и почини неко насиље или зулум над Србима ето ти одмах одзива на лозинку – ми Срби смо сами криви за то. Стара погубна насилна симетрија из југословенског социјалистичког времена се увек поново потеже. Ово је стална пракса наших махом подмићених и залуђених и дозлабога необразованих аутошовиниста на које смо већ навикли. Срби, признајте да сте за све криви и стићи ће вас тешка казна, а после ње можда и помирење.

Али када нешто слично, поводом актуелног злостављања Срба на Косову, изјави виђени српски епископ онда то захтева да се пред нас постави известан сноп питања да би се ствари ипак бар мало разјасниле. Па и да се приближимо питању да ли је српска политика на Косову и Метохији била погрешна или неуспешна или и једно и друго? Уважени епископ СПЦ Григорије рече да Срби на Косову „пролазе кроз муку и кроз огањ, што би рекао мој покојни учитељ владика Атанасије, што својом, што туђом кривицом“.

Могли бисмо се упитати да ли су Срби криви што су на том делу света изградили онакве лепоте од цркава и манастира са густином које готово нема ни у једном делу наше планете?

А нису их градили другом него себи. И у њима се Богу молили. Да ли су и Срби криви што је готово половина тих богоугодних лепота рушена, срушена или се скрнави и угрожава? Да ли су подједнако или много више или нешто мање криви они што су их подигли од оних који их руше?

Али да не кренемо толико издалека.

Јесу ли одиста Срби Шиптарима криви што су их ови приликом повлачење преко Албаније у Првом светском рату систематски нападали, убијали и пљачкали? Да ли је српска кривица што су Арбанасе претходно ослободили од Турака? Јесу ли Срби криви због терора који су Арбанаси вршили над српским цивилима после одступања српске војске? Да ли су Бранислав Нушић и Милан Ракић, некадашње дипломате на Косову, били неки злотвори који су тлачили Шиптаре и да ли су то чинили и православни свештеници и калуђери?

Да ли су Срби криви што су их на почетку Другог светског рата фашистички окупатори заједно са Арбанасима протерали са родне земље? Брозов режим је после ослобођења Југославије забранио повратак Срба на Косово да не би сметали Албанцима да се аутохтоно развијају. Јесу ли Срби доделили шиптарским балистима неки облик „државности“ за време фашистичке окупације? Челник српских комуниста Благоје Нешковић тврдио је, после Другог рата, да Шиптарима на КиМ припадају само три општине а највише срез, а добили су аутономну покрајину која је постала касније „чинилац федерализма“. Јесу ли Срби и за то криви? Нешковић је под тешким оптужбама смењен. Да ли је та висока брига за политички и културни развој албанске мањине српска кривица?

Или је српска кривица што по разним међународним плановима нису пристали да се делови муслиманског и арбанашког живља који је боравио на територијама наше тадашње државе трајно исели у Турску? Остадоше овде да посведоче, ваљда, о српској кривици? Да ли је или није требало депортовати а хтели су и сами да оду па смо их милом заустављали?

Добрим делом због односа према Албанцима смењен је 1966. Александар Ранковић. Његова Служба била је, иначе, позната по високом уважавању људских права свуда у Србији али је затајила баш на Косову и Метохији! Ту су били толико оштри и неправични да су чак извели акцију одузимања илегалног оружја! И борили су се против одметнутих шиптарских балиста дуго после рата. Да ли је и то српска кривица? Или је кривица што смо се наслушали Вели Деве и Фадиља Хоџе о националној неравноправности Шиптара и српском тлачењу? Да ли су Срби криви што је Добрица Ћосић 1968. јавно и званично указао на шиптарски шовинизам?

Или нам је кривица у томе што смо издвајали енормна материјална средства за развој неразвијеног Косова? Да ли су криви истакнути српски интелектуалци што су желели да осамдесетих година минулог века воде дијалог са албанским интелектуалцима о могућностима заједничког живота, те им отворили трибину у великој сали Дома омладине у Београду? До узвратног сусрета у Приштини није дошло. Њиховом вољом.

Да ли је Србија требало да употреби војну и полицијску силу да примора мале Албанце да похађају школу? Да прави рације и хапси њихове родитеље? Да им силом плени имовину јер нису плаћали ни струју, ни воду, ни регистрацију возила, ни било какав порез држави?

Да ли су Срби погрешили што су легално, референдумски и легитимно донели Устав Србије? Један па други и на оба се устава налази Аутономна покрајина КиМ? Да ли су Срби погрешили што су приметили да се масовно и присилно исељавају са Косова и потрудили се да се то заустави? Да ли је Милошевић погрешио што се Србија борила против албанских оружаних терориста и сецесије Косова? Што је прихватила Резолуцију 1244 СБ УН? Што је поверовала у услове прекида рата уместо да настави борбу? Да ли је Србија крива што је бомбардована и што је на њу извршена агресија НАТО пакта? Да ли је требало да Срби, који су једини поверовали у тлапњу да је српско питање демократско, а не државно питање, одмах признају сецесију Косова и независност албанске независне државе на КиМ? Да ли је било добро што смо били војно и полицијски уздржани када је вршен погром над Србима и нашим светињама 17. марта 2004. године? Или смо и за то пред Албанцима криви?

Да ли је српска грешка што преговара о миру на Косову са традиционално вероломним и непријатељски настројеним међународним представницима или то треба одмах прекинути и посегнути за нечим другим? Или је грех што смо преговоре уопште и започињали?

Одговорности за читав низ почињених данашњих политичких грешака на међународном и унутрашњем плану и те како има, и оне нису мале, чак су и велике, али се никако не могу превести у српске кривице које би заслужиле, оправдале или са разумевањем прихватале примену бруталног насиља у које се према Србима на КиМ управо спроводи? Или се можда може извести неки други закључак? Захваљујући ЕУ и политичком Западу Срби не само „да пролазе кроз муку и огањ“ него их на Косову, можда, неће ни бити. Да ли све то можемо покрити и „својом кривицом“?

Ово су само овлаш постављена питања на која би ваљало одговорити пре него што се установи детаљан списак кривица због којих су Срби заслужили овакве или теже казне и страдања које тек следе. Иначе та се вртешка српских кривица врти по географској карти Балкана, па где стане, данас овде сутра онде. Они који су упућени у српске кривице када је Косово у питању имали би обавезу да и нас у том погледу просветле, ако већ о тим кривицама јавно говоре. Или, пак, да признају да само користе уопштавајуће симетријске поштапалице да би произвели некакав привидно духовни и узвишени ефекат. И то поводом Косова и косовског завета.