На повељама си се потписавао као кнез, у бројним страним историјским архивима поред твог имена стоји титула „краља“, а након мученичке смрти и витешког подвига народ те је овјенчао царском круном…
У граду у коме сам рођена нема твог споменика. Из нашег Београда лажне елите су протјерале Косовски завјет, а Косовску битку прогласиле поразом који морамо заборавити, ако мислимо да „идемо у прогрес.“ Тако ја данас немам мјесто на којем могу да се поклоним снази одлуке да браниш своје, без обзира на силу која је на вас јуришала и поднесем рапорт о новим походима на комадање наше Србије.
За оно што сте ви платили животима, нама нуде фабрику „Волксвагена“. За оно што сте ви жртвовали и круну и главу, нама нуде подружницу за производњу аутомобила.
Кажу, кнеже, даје нам Ангела Меркел фабрику њемачке марке аутомобила „Волксваген“ у замјену за признање Косова. Нуди нам ауспух за Дечане. Курблу за Грачаницу. Фелну за Пећку патријаршију.
Ако заборавимо своје коријене, завјете и митове, претке и историју, ако се одрекнемо своје прошлости, кажу, чека нас свијетла будућност – да будемо шрафови велике каросерије, јефтина радна снага њемачких погона, робови на сопственој земљи, туђини на своме.
НИСМО ТО БИЛИ И НИКАДА НЕЋЕМО БИТИ! Заваравају се они који мисле да ће Срби трампити свој национални понос, за недостојне понуде Ангеле Меркел, која више не може помоћи ни својој земљи, а камоли Србији.
Њих, који су спремни да предају Косово за ауспух да би дочекали обезбијеђену и комфорну старост, неће се сјећати ни рођена дјеца, а јунаке Косовског завјета памте генерације читавог народа кроз вјекове.
„Дошли они што по свету душе пазаре
Да ти круну с неба скину Царе Лазаре
Дошли да ти љуту рану посоле до дна
И погасе Царе Лазо, Пећка кандила.
Није оно месечина изнад Призрена
Не зна онај који нема крсног имена
То је Твоја златна круна која вечно сја
То је светло Царе Лазо Пећких кандила.
Није Сунце то што сине изнад Приштине
Него Богом записано зрно истине
Да на овом небу само Твоја круна сја
Да су вечна Царе Лазо Пећка кандила.“