Милановић: У Јасеновцу се догодио геноцид, прије свега, над Јеврејима

Предсједник Хрватске Зоран Милановић изјавио је да се у логору Јасеновац у Другом свјетском рату догодио геноцид, али, прије свега, према Јеврејима, а касније према Србима искључиво из Поткозарја, као и да су Срби третирани као непријатељи јер су „пружали отпор“.

Милановић је, након одавања почасти убијенима у Јасеновцу, рекао како су „Срби пружали отпор због чега су били третирани као непријатељи, а они се не убијају у логору, док су Јевреји били неутрални и не би узели оружје у руке да их нису почели убијати“, пише портал „Новости“, чији је издавач Српско народно вијеће.

Хрватски предсједник је додао да су „расни закони донесени, прије свега, због Јевреја“, а да се онда долази до Срба који су ту „најмасовније убијани, али су циклус и драматика убистава били другачији“, док су, како је оцијенио, „друго били Срби из Загреба који су покупљени“.

– Неки су остали радити и били угледни доктори попут Јулија Будисављевића, а неки су били виктимизирани. Трећи и најстрашнији примјер су Роми, како су их тада „лијепо“ звали Цигани, а који уопште нису знали да је избио рат и били су пријетња не знам коме, ваљда Хитлеровим санитарним инспекторима, на што су се навукли хрватски нацисти – рекао је Милановић.

Према његовим ријечима, „то је можда најгори примјер поступања према људском бићу које је потпуно невино, јер Срби су пружали отпор“.

– Срби су пружали отпор и то, по мени, са закашњењем. Требало је да раније почну. Били су непријатељи, а зна се како се у рату поступа с непријатељима. Не убијају се у логору. Јевреји су били неутрални грађани и вјероватно никад не би изабрали оружје, али ови су их почели убијати од првог дана да се додворе неком тадашњем, нећу рећи Бриселу, него Берлину, потпуно сулудо и на штету хрватске нације и народа које сада и ја представљам – рекао је Милановић.

Историчар који се годинама бави темом Јасеновца Милан Радановић сматра жалосним што личност на највишој функцији репродукује ревизионистички стереотип о кажњавању Срба интернацијом у Јасеновац због њиховог отпора држави, те да то послије Фрање Туђмана у јавности, није чинио нико од особа које су обављале дужност предсједника.

– Значи ли то да они који су убијени јер су пружали отпор, без обзира да ли су били Срби, Хрвати итд, нису били невини, односно да су нешто скривили? Умјесто да се ту зауставио, предсједник је непромишљено наставио – навео је Радановић.

Он је оцијенио и да је веома важно то што је Милановић нагласио да је Јасеновац мјесто геноцида, јер ту чињеницу избјегавају констатовати поједини државни представници, али је већ у другој реченици запао у контрадикцију тврдећи да је „прије свега“ био мјесто геноцида над Јеврејима.

– Потпуно је излишно правити дистинкцију међу жртвама геноцида у Јасеновцу јер сви они, без обзира да ли су били јеврејског, ромског или српског етничког поријекла – убијени су прије свега због свог етничког поријекла. Осим тога, геноцид над Србима у НДХ није спровођен само у логорима нити само у једном логору – истакао је Радановић.

Радановић је подсјетио да су први српски заточеници логора Јасеновац били српски мушкарци који су преживјели логоре у тзв. Госпићкој групи логора да би потом били депортовани у Јасеновац. Он је навео да је већина ухапшена недјељама прије отпочињања било каквог отпора против усташке НДХ.

Радановић је навео и да су прве српске заједнице које су колективно интерниране у логор Јасеновац биле српске заједнице из насеља у јасеновачкој општини, интернирани априла и маја 1942. и нико од њих није учествовао у устанку против усташке НДХ.

– Сви они су интернирани првенствено због њихове етничке припадности. Да је то тако говори и чињеница да усташе нису вршили колективну интернацију свих мјештана неког хрватског села из кога је одређен број мјештана отишао у партизане, али јесу то чинили са становницима српских села. Уосталом, нема ничег спорног у пружању отпора једном расистичком и фашистичком режиму који спроводи геноцид – истакао је Радановић.

У злогласном логору Јасеновац је током Другог свјетског рата страдало 700.000 жртава усташког злочина. Међу њима, живот је изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало и 20.000 дјеце.