МИЛАН РУЖИЋ: Савет победницима

Како сматрам да је увек важно саветовати браћу, тако увек и чиним, па и онда када ти савети можда могу браћу да наљуте. Али, с обзиром на то да смо сви ми браћа у Христу, измириће нас Он или Свети Сава, како је и навикао.

Елем, сада влада еуфорија поводом изгласане владе. Прикључујем јој се са мањим отклоном. Чули смо тамо неке заиста охрабрујуће речи, праведничке, умирујуће,
чули смо чињенице и храбре људе који су их изговарали. Међутим, оно што бих волео свима њима да поручим јесте то да се од свих нових лица у влади, оних часних који су освојили изборе, не очекују чуда. Чудо се догодило када су процветали љубав, вера и слога у облику литија и то чудо донео је Господ. Од нове владе траже се најобичније ствари, оне које спадају у домен нечега што може да учини човек без помоћи небеса. Биће довољно да се речи изговорене тамо у скупштини оправдају. Дакле, од људи се очекује људскост, што мора бити минимум. А људскост подразумева да се оствари све оно што је изговорено, да се призна понека грешка уколико се све наведено не оствари, и да се буде човек према свим људима, јер они који су победили нису задужени само за животе својих истомишљеника, већ и за  ону другу страну. Грешка коју сви политичари у свету праве, па се прави и у Црној Гори, јесте она да нова власт, или симпатизери нове власти, често умеју да говоре о старој или гласачима старе власти у негативном контексту.

Ово је у Црној Гори заиста сведено на минимум, али треба потпуно да нестане. Не треба оне обезбожене, занесене влашћу, уплетене у мрежу старог система, заблуделе и разбраћене називати погрдним именима и означавати их, већ и њих треба убедити да све што нова власт ради, ради и за њих подједнако као и за своје гласаче или припаднике странака. Уосталом, то нисте дужни само народу, већ и Господу без кога слобода не би ни дошла, нити би постојала Црна Гора, па ни свет. Дакле, када сте дужни Господу, знате да дуг ваља вратити, а ко врати дуг, њему се нови благослови спуштају на срце. Стога, браћо драга, тек засела, што би народ рекао, поштујте своју браћу и разбраћу и радите на томе да вратите истину, право и правду у свој народ, како год неки припадници истог себе називали и хтели да не припадају свом народу.

Не знам већу част ни већу обавезу, а на вама је да покажете да ли сте томе дорасли. И не треба често говорити. Ваља често радити, па ће дело говорити више од онога што бедна људска уста могу да изговоре и глава да смисли. Дела су од Бога, речи су од људи. Зна се шта је прече. Не треба ни претеривати са усклицима, јер немамо где до на Ловћен, а увек имамо кад ако је снаге у ногама и образа на лицу. Зато – до краја године са делима, а догодине живи и здрави, кад све процвета и замирише, ногу пред ногу на Ловћен у тишини, опијени ваздухом слободе. Ако са делима и чистим образом кренете горе, и сам Његош ће вас дочекати са осмехом знајући да, ако радите све што обећате, онда ће и он добит вечну кућу коју је за живота зажелео.

Српске новине