МИЛАН РУЖИЋ: Распућин и Раскућин

Прошло је много година од како је царска породица Романов нашла своју смрт у свом народу. Нека се, због наших, унапред зна да за то није крива круна, а ни православна вера. Не може се рећи да је један човек крив, али се може тврдити да је један од оних који нису незаслужни за неживот царске породице. Тај човек је Распућин.

Ми немамо царску породицу на власти, па се и не плашимо тог човека. Пошто имамо све мање верника, а и цркве нико не диже, логично је да се нико не плаши појаве једног особењака из Сибира који пропагира неку своју верзију православне вере. Међутим, код нас се појавио један такав, али са разликом у само једном слову – Раскућин.

Овог човека нико није видео, нико није чуо, али се његов рад данас може приметити где год да погледамо. Не зна се да ли је особењак, верник, паметан и томе слично, али се зна да је врхунски стручњак у свом послу. Прво је, кажу, дошао на Косово. Побрао је све божуре и народ обмануо како је уз њих и он и његова Србија. Црквама је прилазио као верник, а у глави их је већ продавао и правио студију изводљивости грађења шопинг центра на којем се вијори нека друга застава иза које стоји нека трећа.

Ишао је Раскућин и у некада братску Црну Гору. Тамо је успео да убеди народ да се ману Његоша и раскућио је његову капелу, а његове кости побацао по свету како не би сметале у изградњи неке нове капеле која такође личи на шопинг центар. Чуо сам да је свраћао и у пресвети манастир Острог, али се још увек не зна исход његовог гостовања.

Кажу да је навраћао и у Војводину, па се тамо запио у некој кафани и блудничио целу ноћ, па се не зна да ли је се нешто са неким договарао или је ишао ради свог ужитка. Плаши и то што је одавно отишао у Санџак, па га нема да се негде појави не бисмо ли га упитали како је доле и шта планира да учини.

Виђали су га по Хрватској кад је са собом повео силан народ ка Србији, па је онда исто то урадио и у Босни. Неки тврде да је седео са неком рајом у Сарајеву неколико дана пре тога.

Све у свему, тај човек постоји. А то ко је он, шта је све урадио, колико је кућа испразнио, чију је земљу продавао, манастире приватизовао, невине кривио, криве награђивао, своје уназадио и масакрирао, туђе нашио, а наше отуђивао, вероватно нећемо сазнати. Једино знам да је сигурно боље да је дошао Распућин, јер он је ту само кад је краљевска лоза на власти, а вера у срцу. Овако, његов умало-имењак ће наставити да ужива у овој нашој земљи коју је он одавно обећао њима, а нама дао прилику да покушамо да бранимо све што је раскућио док он то, са својим пријатељима, гледа причајући на енглеском, једући пуретину, пијући кахву и знајући да немамо неке велике шансе.

Тагови: Милан Ружић