МИЛАН РУЖИЋ: Ако не дају Матији, коме ће?

Морају Монтенегрини који су настанили Црну Гору знати да чине велико недело забрањујући Матији Бећковићу да наступи на манифестацији „Ћирилицом“. Кога још Срби, били они из Србије, Републике Српске, Црне Горе или одакле год, имају а да и даље пише ћирилицом и да је ту ћирилицу и њен српски језик толико задужио као Матија?

Не разумем откуд им ова храброст да нападну живог човека, пошто они највише воле да туку по мртвима попут Његоша док му за живота нико од предака ових изгонитеља није смео рећи ништа, а исто је мислио, па можда и горе. Њихов проблем са Матијом је јасан!

Не могу га трпети тамо јер Матија њих превише подсећа на оно што су некада били – часни, писмени, православни, па и оно најважније – Срби!Када у инфицирано и покварено месо убаците нешто што је здраво, та телесина и месина ће то здраво одбацити. Не може крст међу некрст, нити може реч у мук. Не иде глас са шапатом, нити иде памет са идиотом. Неће Србија са несрбима, нити ће мора са потоцима. Не може се спојити небо са подземљем!

Према томе, не може ни Матија међу оне који уши за њега затварају, умове закључавају, уста зашивају, НАТО заставе целивају и своје претке скривају од себе и од других. Стога, не мора Матија тамо ни ићи. Они који желе да га чују, чују га и кад није присутан.

Да је имало правде у овим нашим државама, један такав би био испет на врх планине и био замољен да прича по цео дан, не би ли га сви чули, па би паметни уживали, приглупи опаметили, рогати обезрогатили, глуви прочули и неми проговорили.

Верујем ја да Матија Бећковић, реч му се васељенизовала, представља претњу по овакву Црну Гору, како они кажу „љуљајући је из темеља“. Па како не би љуљао Црну Гору кад се све остало тресе од тих речи.

Већ видим да сам погрешио, јер не треба тражити логику  у временима у којима је нема. Уместо ње, завладали су глупост, безобразлук и завист.

Ћирилицом док год је Срба, а кад не буде Срба, освешћених и неосвешћених, просвећених и непросвећених, неће бити ни Црне Горе.

А оне којима је дато да јавно вичу и грлате се против Матије Бећковића најбоље описује једна изрека, овог тренутка измишљена, а и поцрногорчена како би је они разумели и гласи – Што је глуп чоек са микрофоном, но пркно са гласнијем жицама!