МИЛАН ГАЈОВИЋ: РУСИЈА И ЗАПАД

 

„…Моли се Богу и држи се Русије!“ (аманет Светог Петра Цетињског)

„…на позив (руског цара) Петра Великог у заједничку борбу против Турака, Владика Данило (Шћепчевић–Петровић) је казао Црногорцима: – Ми ‘оћемо да се Русима, а Руси нама, с Божјом помоћу, приближимо да не бисмо били једни од других тако далеко. И Руси и ми смо исте крви и истог језика.“ (Дневни лист „Дан“, 5.јун 2016.године)

„Господ нас је кажњавао и кажњава Западом!“ (Свети Теофан (рус.Феофан) Затворник Вишински, рођен као Георгиј Васиљевич Говоров, 1815-1894, руски светитељ, епископ, теолог и књижевник, часопис „Печат“, 19.новембар 2010.)

„“Нас Европа не признаје за своје“, зато што јој „не можемо послужити као прости материјал, из кога би могла извлачити користи…“ (Николај Јаковљевич Данилевски, 1822-1885, руски етнолог, историчар, филозоф, економиста и идеолог панславизма (словенофилства), часопис „Печат, број 564/2019)

„Држава, у њеној духовној суштини, није ништа друго него родина (отаџбина – М.Г.), уобличена и уједињена јавним правом, или другачије речено, мноштво људи повезаних заједништвом у духовној судбини, који су се у јединство сабрали на основу духовне културе и правне свијести.“ (Иван Александрович Иљин, 1883-1954, руски политички и религијски филозоф, у књизи „Пут духовне обнове“)

„…космополитизам (Запада – М.Г.) (се), у крајњој линији, може свести на…вјеровање у супериорност шире европске (романо-германске) групе.“ (Николај Сергејевич Трубецкој, 1890-1938, руски лингвиста, културолог и  етносоциолог, утемељивач „теорије о евроазијству“, у књизи „Европа и човечанство“ (1920))

 

Указом предсједника Путина, од 21.фебруара 2022,године, Руска Федерација је признала независност Народних Република: Доњецке и Луганске. Тиме је, у складу са међународним правом, руски народ у Донбасу спашен од планираног погрома украјинске војске.

На Западу хорски понављају да је то кршење међународног права. А како Запад поштује то право?

Својим актима агресије („хуманитарним интервенцијама“) (на Савезну Републику Југославију, Ирак, Авганистан, Либију, Сирију…), без одобрења Савјета безбједности УН, злочиначки, терористички и окупаторски НАТО пакт драстично је кршио, не само међународно право (прије свега, Повељу УН), него и сопствени Сјеверноатлантски уговор (члан 1 – Решавање међународних спорова мирним путем и уздржавање од пријетње или употребе силе и члан 7 – Потврђивање права и обавеза Страна (чланица Пакта – М.Г.) по повељи и потврђивање примарне одговорности Савјета безбједности УН за одржавање међународног мира и безбједности). Таквим агресивним поступањем, НАТО пакт је извршио геноцид и масовне: ратне злочине против, прије свега, цивилног становништва, злочине против човјечности и повреде закона и обичаја ратовања.

Дипломата Ђорђе Милошевић је, у дневном листу „Политика“, од 25.октобра 2020.године, навео:

„Крајем марта 1999.године, сазнало се да је…функционер НАТО изјавио  немачком радију „Дојче веле“ да алијанса сада „преиспитује и преуређује право“:

-Стварамо ново међународно право у складу са новонасталим околностима. Деловаћемо на савремен начин: тражићемо сагласност Савета безбедности када је очигледно да ћемо га добити. Нећемо му се обраћати када није известан његов пристанак.

На питање – Да ли Русија може томе да се супротстави, функционер алијансе одговара:

-Не, то није могуће. Русија више није суперсила. Она је регионални играч. Деловаћемо према својим проценама и својим потребама, не обазирући се ни на кога?!“

За западне, мегакапиталистичке владаре из сјенке, Русија (царска, комунистичка, или као либерална демократија, свеједно) била је, јесте и биће глобални противник и неуклоњива препрека за остваривање њиховог трајног и неупитног циља – поробљавања планете.

Овај циљ потврђује и недавна изјава Жозепа Бореља (кат.Josep Borrell Fontelles), 1947, шпанског (каталонског) политичара и високог комесара ЕУ за спољну и безбједносну политику, да „Русија и Кина су двије „ревизионистичке“ силе које покушавају да промијене тренутни свјетски поредак“! Имајући у виду да је Борељ шпански држављанин и Каталонац по националности, ваља подсјетити да Шпанија није признала лажну „državu Kosova“, a да је, прије неку годину, руководство Каталоније неуспјешно (због отпора самих западних владара из сјенке, за разлику од њиховог односа према Косову и Метохији?!) покушало да ту покрајину отцијепи од матичне државе.

Јавност све више сазнаје да су „успјешности“ Октобарске (бољшевичке) револуције у Русији, 1917. године, са погубним последицама по Русију и руски народ, значајно допринијела тајна западна (масонска) друштва и велики новац западних мегакапиталиста.

У периоду од 1907. до 1913.године, стопа раста индустријске производње у царској Русији је била већа него у САД, В. Британији и Њемачкој. Државни буџет је био уравнотежен, а валута стабилна са високим златним резервама. До, од Запада и западних пулена инсцениране, револуционарне побуне је дошло послије полувјековног брзог и свеобухватног раста.

Социолог Слободан Рељић је, у часопису „Печат“, број 544/2018, цитирао наводе из књиге „Генералисимус“, Владимира Карпова, да је особа блиско родбински повезана са вођом Октобарске револуције Лавом Троцким  (правог имена Лејба Давидович Бронштајн, 1879-1940), „…заједно са банкарима (браћом) Варбург и (Јакобом) Шифом финансирао револуционарна превирања у Русији“, те да су „Јакоб Шиф и браћа Варбург финансирали и револуцију из 1905.године, преко банке „Кун, Леб и ко.“, која је једна од…банака (акционара – М.Г.) америчких Федералних резерви.“

Иначе, Владимир Васиљевич Карпов (1922-2010) је био совјетски пуковник, херој СССР-а и писац.

Вођа револуције, Владимир Иљич Уљанов (Лењин) је, почетком априла 1917.године, из Цириха стигао у Петроград, „возом пуним злата и новца…прошавши Немачку и Шведску без задржавања на граници и царини…“ („Печат“, број 495/2017).

У Октобарској револуцији страдало је око шест милиона људи, у међуратном периоду око милион, а у Другом свјетском рату око 27 милиона, што укупно чини огромну бројку од око 34 милиона изгубљених (махом руских) живота!  Почетком 1917.године, Русија је имала око 178 милиона становника, а сада испод 150 милиона! Да би се надокнадио такав демографски пад, и поред стимулативне државне политике, потребни су вјекови!

Зато је један од главних задатака руског државног руководства, прије свега, чување биолошке супстанце руског народа и  раст броја становника. И из тог разлога, указ предсједника Путина да, на предлог Државне думе, призна независност Доњецке НР и Луганске НР, сматрам изузетно значајним.

 

Слава Богу, нашим српско-руским Светим Матима и Светим Оцима и Русији!