МИЛАН ГАЈОВИЋ: Опасан наум закона – разарање традиционалне породице

Министарство за људска и мањинска права Србије је позвало на консултације око израде Нацрта закона о истополним заједницама.

„Људска права представљају и ваше право да без дискриминације проведете свој живот са својим личним својством у истополној заједници.Дакле,то је европски,то је демократски и ја мислим да је Србија спремна за овај закон“,славодобитно је изјавила министарка Гордана Чомић.

У полазним основама за израду Нацрта, истополна заједница се одређује као заједница породичног живота два пунољетна лица,која је регистрована пред надлежним органом јавне власти.Испополне заједнице имале би једнака процесна права и статус у свим судским и управним поступцима,као и брачни другови.Партнер би имао право наслеђивања,као и права из здравственог осигурања као и супружник.Планира се и дефинисање  нерегистроване истополне заједнице,као заједнице која траје најмање три године.

Полазне основе за израду Закона о истополним заједницама нијесу у сагласности са Уставом Србије и то: са чланом 18 став 2 (Непосредна примена зајемчених права – Уставом се јемче, као таква,непосредно се примењују људска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права,потврђеним међународним уговорима и законима.Законом се може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено…),чланом 62 ставови 2,3 и 5 (Право на закључење брака и равноправност супружника – Брак се закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом.Закључење,трајање и раскид брака почивају на равноправности мушкарца и жене. Ванбрачна заједница (жене и мушкарца – појашњење   М.Г.) се изједначава са браком,у складу са законом.) и чланом 63 став 2 (Слобода одлучивања о рађању – Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање деце и помаже им у томе.).

Језичким,логичким,системским и циљним тумачењем ових и са њима повезаних других уставних одредби,извлачи се непорецив закључак да је уставотворац,као заједницу живота,прописао само брак лица различитог пола.Из таквог брака исходи посебно заштићена (природна) породица коју сачуњавају родитељи,мајка и отац,и њихова дјеца.Такође,држава је уставно обавезана да помаже родитељима који се одлуче на рађање дјеце.

Како уставотворац у правни поредак Србије није увео заједницу живота лица истог пола,то се,последично,законом не може уредити ни начин остваривања права партнера у таквој заједници.

У Народној Скупштини Србије потврђени и објављени међународни уговори не прописују право лица истог пола,на заједницу живота,односно на тзв.животно партнерство,па тиме не постоји ни  обавеза законодавног  усклађивања са њима,у складу са чланом 18 став 2 Устава.

Надаље,у Европској унији,законодавство у вези са брачним и породичним односима је у надлежности држава чланица.То значи да не постоје европски стандарди у вези са браком и породицом.Шест држава у Унији (Румунија,Литванија,Летонија,Пољска,Словачка и Бугарска) не дозвољавају,не само брак,него ни животно партнерство лица истог пола.Зато ни Србија,у поступку придруживања ЕУ,нема обавезу на доношење планираног закона.

Планирана законодавна решења из Полазних основа била би и у колизији са нормама Породичног закона Србије („Службени лист РС“,број 18/2005,72/2011 – др.закон и 6/2015) и то: са чланом 3 став 1 (Брак – Брак је законом уређена заједница мушкарца и жене.),чланом 4 став 1 (Ванбрачна заједница – Ванбрачна заједница је трајнија заједница живота мушкарца и жене…) и чланом 15 (Различитост полова,изјаве воље и надлежност – Брак склапају два лица различитог пола…).

Из горе наведеног разлога,евентуалним доношењем Закона о истополним заједницама нарушио би се принцип складности (хармоније) правног поретка као система међусобно непротивречних општих аката и норми.

Намјеру Вучићеве власти да легализује истополне заједнице треба посматрати у ширем контексту свеобухватног неоружаног богоборачког рата Запада (западних мегакапиталистичких владара из сјенке) против традиционалних хришћанских вриједности, православља и Русије.У циљу успостављања тзв. Новог свјетског поретка примјењује се стратегија разарања морала и колективног духа народа,као и националних држава,како бисмо сви постали безоблично  стадо без идентитета у врту Великог брата.Зато нам је неопходна,да се послужим ријечима Шарла де Гола,“одбрана духа“.

Едвард Бернајс,двоструки нећак Сигмунда Фројда,отац PR-a (Public Relations-a,еуфемистичког назива за пропаганду), казао је да је циљ пропаганде „свјесно и интелигентно управљање масама“ и “манипулисање устаљеним обичајима и мишљењима маса“ ради „обликовања људског материјала“ и “контроле јавног ума“ ,односно  „контроле јавног мњења“.

Вриједно је подсјетити се и на теорију о тзв.златној милијарди Збигњева Бжежинског,која подразумијева драстично смањење броја становника планете,што се , наравно,не односи на становнике Запада.

У Директиви Службе безбједности Сједињених Држава ,број 20/1,од 18.8.1948.године („Доктрина америчке војске против Истока“),коју је сачинио Ален Далс,директор ЦИА-е ,од 1953.до 1961.године,између осталог,се наводи:

„Ми ћемо рушити духовне вриједности,вулгаризовати и уништавати основе народне моралности…Непримјетно,но активно и постојано,помагаћемо…корупцију…издајништво…Све ћемо то култивисати  у свијест људи…У управљању државом ми ћемо изазивати хаос и неред.Ми ћемо наћи истомишљенике,своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини…Ми ћемо одиграти… стратегију погибије свих православних Словена и,коначно,  неповратно ћемо угасити њихову националну свијест.“ 

Колективни дух једног народа најлакше је уништити разарањем природне традиционалне породице,као основне ћелије сваког друштва.Енглески писац Гилберт Кит Честертон (1874-1936) је написао:

„Породица је једина провјера вриједности државе која има обавезу да се обнавља вјечно као држава,али много природније него држава.“

А велики државник и политичар Никола Пашић је казао:

„…Треба спречити увођење нових западних установа које би могле разрушити самобитност живота нашег народа и да унесу раздор у народни развитак и живот…У непрестаној борби Истока и Запада српском народу је увек  место било са Истоком…“

План за укидање традиционалне породице,са мајком,оцем и њиховом дјецом заснива се на тзв.теорији полова (Џендер план),односно на теорији полних сличности „брачних“  другова (истополних „родитеља“).Настала је као пројекат америчког психолога и сексолога Џона Манија (1921-2006),поријеклом са Новог Зеланда.Његово „учење“ је неутемељена психолошко-социолошка конструкција  да је хетеросексуалност друштвена,а не биолошка,генетска карактеристика људске јединке.По њему,сексуалне полне карактеристике жене и мушкарца нијесу урођене,већ настају и формирају се током одрастања.Мони је тврдио да разлике између полова настају током живота под утицајем породичних и друштвених  ограничења („Ако дјечаку облачите хаљинице,он ће постати дјевојчица“?!)

Под велом тзв.“европских вриједности“,појмом „род“ (gender) се промовише тзв.политички хомосексуализам,као средство остваривања глобалних антихришћанских,антиправославних и антируских намјера Запада ради глобалне превласти.Све се ово реализује у оквиру тзв.“стратегије условљавања“ Запада,која подразумијева пријем у чланство међународних организација и  везивање економске помоћи само уз прихватање тзв.“западних вриједности“ односно услова који се,по потреби,могу проширивати и сужавати.    

Сами термини „род“ и „родна равноправност“ немају неопходну стручно-теоријску потврду.Значи, Манијева „теорија“ нема научни статус.Имајући ово у виду, цинично звучи дефиниција  америчког Удружења за напредак науке:

„Научна теорија је добро поткријепљено објашњење неких аспеката природног свијета,засновано на низу чињеница које су више пута потврђене  посматрањем и експериментима.Такве теорије,поткријепљене чињеницама,нијесу „нагађања“,већ поуздани прикази стварног свијета.“

У теорији социјалног инжењеринга,постоји и стратегија тзв.“Овертоновог прозора“ као средства за неутралисање утемељених противних мишљења и ставова који су у супротности са западним глобалистичким наративом.Дефинисао га је Џозеф Овертон,бивши потпредсједник америчког института „Макино центар за јавну политику“.Ријеч је о техници манипулације људском свијешћу у једном друштву.,односно о еволутивном утицају на јавно мњење.Методолошки,“Овертонов прозор“ подразумијева шест корака,у оквиру тзв,“прозора дискурса“.Полази се од нечега што је у почетку „неприхватљиво“,затим се то опажа као „радикално“.Након тога  се „прозор дискурса“ помјера тако да јавност почиње на то да гледа као нешто„прихватљиво“,па онда „разумно“ и на крају процеса долази до „нормативне“ фазе,односно до уграђивања у закон.

Једном ријечју,то је један од начина којим се врши „кување“ јавног мњења,односно управљање процесом његових спорих промјена, све до успостављања жељеног стања.

Вучићева власт,примјеном технике „Овертоног прозора“,жели да се у првој фази,донесе Закон о истополном партнерству. У другој фази би се  озаконило право партнера на усвајање дјеце ,а у трећој ,коначној,фази истополна заједница живота би се у потпуности правно изједначила са браком,а „породица“ истополних „родитеља“  са природном породицом.

Милан Гајовић,дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста,из Подгорице

Подгорица,16.март 2021.године