МИЛАН ГАЈОВИЋ: НЕОСНОВАНО ОСПОРАВАЊЕ ИМЕНОВАЊА СВЕШТЕНИКА ДР НИКОЛЕ МАРОЈЕВИЋА ЗА ЧЛАНА УПРАВНОГ ОДБОРА УНИВЕРЗИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕ

„Свако има право да учествује у управљању јавним пословима своје земље, непосредно или преко изабраних представника.“
(Члан 21.став 1. Универзалне декларације о људским правима УН (1948))

 

Влада је, у име оснивача државе Црне Горе, именовала свештеника Српске православне цркве (СПЦ) и никшићког пароха др Николу Маројевића за члана Управног одбора Универзитета Црне Горе. Именовање је спроведено у складу са Уставом, законом и Статутом Универзитета. Нема уставних ни законских сметњи, нити ограничења у складу са Уставом СПЦ да и свештеник, у име оснивача, учествује у управљању Универзитетом ЦГ.

Цитираћу, за ову тему, неколико релевантних законских одредби:

-„Установа високог образовања је аутономна у обављању своје дјелатности, у складу са овим законом.“ (Члан 4 (Аутономија Универзитета) Закона о високом образовању (у даљем тексту: Закон)).

– „Установа (и Универзитет – М.Г.) има право да бира органе управљања и руковођења, утврђује њихов састав, дјелокруг рада и мандат…“ (Члан 18 (Права установе), став 1 тачка 4 Закона)

– „Управни одбор државног Универзитета има 15 чланова и чине га представници академског особља, других запослених, студената и представници оснивача.“ (Члан 46 (Управљање државним универзитетом) став 1 Закона)

Господин Маројевић је носилац највишег академског звања (доктор богословских наука). Његово именовање не представља кршење уставног начела  о одвојености вјерских заједница од државе (члан 14 Устава). Секуларизам или световност (лаицизам) је начело институционалног одвајања вјерских (религијских) заједница од државе, односно од јавних институција

Али, он за члана Управног одбора Универзитета није именован у својству свештеника, већ као грађанин са звањем доктора наука и у пуном капацитету Уставом зајемчених људских права и слобода. Такође, овдје се не ради о вршењу вјерске службе (богослужбеним радњама), односно вршењу вјерских обреда, у којима се морају поштовати аутономна правила вјерске заједнице.

Свештеник има право да учествује у свим видовима јавног живота, у складу са Уставом и законом и уз поштовање унутрашњих прописа  вјерске заједнице. Секуларна држава не може, мимо осталих грађана, ограничавати уставом зајемчена грађанска и политичка права свештеника. Нико не може бити дискриминисан зато што је свештеник.

Господин Маројевић се, прикривено али довољно јасно, оспорава, прецизније, дискриминише као свештеник Српске православне цркве (СПЦ) и Србин. То је кршење члана 2 Закона о забрани дискриминације:

„Забрањује се сваки вид дискриминације по било ком основу.“ (Став 1) „Дискриминација је свако правно или фактичко прављење разлике или неједнако поступање односно пропуштање поступања према једном лицу…у односу на друга лица…које се заснива на…националној припадности…вјери или увјерењу…“. (Став 2).

Против именовања господина Маројевића огласила се и амбасада САД у Црној Гори:

„САД су забринуте због недавног именовања у Управни одбор Универзитета Црне Горе. За напредак грађанског друштва у Црној Гори, независне институције које служе интересу јавности као што је државни универзитет, не треба да буду под непримјереним утицајем било које религијске заједнице.“

Саопштење америчке амбасаде је недопустиво мијешање у унутрашње ствари државе Црне Горе и кршење члана 41. став 1. Бечке конвенције о дипломатским односима, из 1961.године:

„…(лица која имају дипломатски статус, која уживају привилегије и имунитет– М.Г.) су… дужна су да се не мијешају у унутрашње ствари…државе (код које се акредитују – М.Г.).“

Ово је продужетак САД и НАТО агресије из 1999,године, на Црну Гору и српски народ у цјелини, само другим средствима.

Надаље, амерички коментатор,колумниста и политичар Патрик Бјукенен (Patrick Joseph Buchanan, 1938) је, 2019.године, казао:

„Дехристијанизација је у пуном замаху, постхришћанска Америка на много начина почиње да личи на развратно и декадентно предхришћанско Римско царство. Постајемо други народ, а постхришћанска Америка ће изгледа бити наша судбина много прије краја овог вијека!“

Да би од јавности прикрили тенденције ка таквој „постхришћанској Америци“, власти САД (и демократске и републиканске)  уопште не поштују секуларни принцип одвојености, прије свега, протестантских вјерских заједница од државе. Ево доказа за ову тврдњу:

– У Конгресу постоји капела за духовне потребе „вјерујућих“ конгресмена, сенатора и службеника. У централном холу Конгреса, на највидљивијем мјесту, огромним златним словима је исписано: „Ми вјерујемо у Бога“. Исти натпис стоји на свакој доларској новчаници. Сједнице Представничког (Доњег) дома Конгреса почињу молитвом капелана (свештеника)

– Новоизабрани предсједник САД полаже заклетву над Библијом. 

– Џон Ешкрофт (John Ashcroft, 1942)  је, чим је постао државни тужилац САД (2000.године, за мандата Џорџа Буша Млађег), у Министарству правде увео јутарњу сесију за проучавање Библије. Он је свијет тумачио у фундаменталистичким религијским категоријама, са оштром подјелом на добро и зло.

– Прије почетка сједнице Врховног суда САД судски службеник молитвом „призива“  Божју милост. Судски свједоци полажу заклетву са руком положеном на Библији.

Имајући наведено и виду, иронично звучи чињеница да у Стејт департменту постоји посебан одјел који прати кршење принципа секуларизма у цијелом свијету!

На крају, да поновимо: Влада је, на уставан и законит начин, именовала свештеника др Николу Маројевића за члана Управног одбра Универзитета, у име оснивача – државе Црне Горе.

Милан Гајовић