МИЛАН ГАЈОВИЋ: НЕЛЕГИТИМНА ВЛАДА НЕ МОЖЕ СПРОВЕСТИ 

ПРОГРАМ РЕФОРМИ

„…,добра, сигурна, снажна и поуздана влада, која дјелује у складу са једнаким, свима познатим правилима, први је и основни услов за развој и напредак било какве државе…“

 (Џон Стјуарт Мил, 1806-1873, британски филозоф утилитариста и друштвени реформатор)

Кривокапићева Влада је, на сједници од 4. новембра 2021.године, усвојила „Програм реформи за инклузивни и одрживи модел економског развоја Црне Горе – ЕВРОПА САД!“. Програм садржи пакет пореских мјера које треба да ступе на снагу 1.јануара 2022.године.

Пореска реформа, између осталог, предвиђа: укидање доприноса на здравствено осигурање, укидање опорезивања бруто зарада до 700 евра, повећање минималне зараде до 450 евра, смањење пореског оптерећења на зараде и за послодавце, прогресивно опорезивање зарада и добити и повећање акциза (прије свега на дуван и дуванске производе).

По владиним званичницима, циљеви Програма су: повећање животног стандарда грађана, унапређење пословног и инвестиционог амбијента, сузбијање сиве економије на тржишту рада и промоција одрживијег и инклузивног модела економског раста.  Програм треба да допринесе стимулисању привредне активности и проширењу пореске базе, усклађивању пензија и социјалних давања са минималном и просјечном зарадом, те повећању зарада радницима у приватном сектору. Здравствено осигурање, односно покриће узрокованог дефицита у Фонду за здравство, требало би да буде обавеза државе, односно расходна ставка државног буџета.

Програмом је планирано и оснивање кредитно развојног фонда, прије свега за стимулисање пословања малих и средњих предузећа која чине преко 90 одсто свих привредних друштава у Црној Гори.

Премијер Кривокапић је јавно казао да је Програм већ  „народ објеручке прихватио“ и да „враћа систем на доминацију социјалне правде“?! А министар финансија и социјалног старања Спајић је саопштио да се реформа може назвати „фискално неутралном“,  која ће „у будућности… нарочито дати резултате“, те да „омогућава да на крају мандата ове Владе у Црној Гори имамо стандард као у Словенији (скоро 1000 еура)“!?

Међутим, иако је Програм пожељан и добродошао, напријед изјављено дјелује политички примамљиво и популистички пожељно. Социјална правда не смије бити доминантни принцип Програма. То треба да буде тржишно развојни принцип. Социјална правда има функцију корекције неправедних законитости тржишта на штету социјално угрожених грађана са ниским примањима. Повећању зарада мора претходити раст продуктивности, односно реални раст БДП-а. Непоштовање овог принципа подстиче инфлацију и економски неутемељене привилегије у расподјели доходака. С друге стране, повећање зарада запосленима је ствар пословне политике, не само приватних послодаваца, него и пословодстава у државним предузећима, у складу са уставним принципима самосталности привредних субјеката и слободе предузетништва.

По економској теорији, програм привредних реформи може дати позитивне ефекте само ако доприноси остваривању главних циљева макроекономске политике: подстицању раста привреде (складном економском развоју), подстицању запослености и одржавању стабилности цијена.

Зато, поред смањења пореског оптерећења на зараде и на послодавце и других мјера предвиђених Програмом, мјере стимулације привредне активности у циљу реалног раста БДП-а, требало би да буду и:

– у сарадњи са банкарским сектором и Централном банком обезбјеђење јефтинијих  кредита за ликвидност, те за кредитирање предузећа и рефинансирање њихових финансијских обавеза;

– планирање и буџетски дисциплинована реализација довољног капиталног буџета из утемељен инвестициони програм Владе.

Како су пренијели медији, укидање плаћања доприноса за здравствено осигурање ће изазвати дефицит у Фонду за здравство од око 270 милиона евра. Покриће дефицита пада на терет државног буџета, чему мора претходити реално буџетско планирање повећања буџетских прихода. Код повећања акциза, прије свега, на дуван и дуванске производе, треба водити рачуна да то не доведе до раста сиве економије, односно до повећања ионако високог шверца дуванских производа, који по изјавама јавних личности и наводима медија, воде особе блиске и владиним функционерима.

Поред наведеног, планирано повећање пореза на добит, може дестимулисати инвестициона улагања.

Међутим, питање свих питања је: како нелегитимна Кривокапићева Влада може реализовати Програм?!

Влада је нелегитимна јер нема подршку коалиције „За будућност Црне Горе“, а прије свега Демократског фронта (ДФ), чији је Кривокапић био носилац посланичке листе?!

Истог дана, 22.новембра текуће године, Кривокапић је јавно представљао Програм, а ДФ је обзнанио своју критику Програма и Платформу за избор нове Владе, без Кривокапића! Вриједи подсјетити да Кривокапић ни до сада није марио за ставове ДФ-а, односно коалиције „За будућност Црне Горе“, која му је била потребна само као средство да се домогне, већ претходно са западним менторима договорене, премијерске функције. Његов задатак, који је доследно испуњавао, био је да у Влади не буду припадници српских и просрпских политичких партија и коалиција, прије свега припадници ДФ-а.

Сматрам да није часно да иједан Србин и/или Црногорац који говори српским језиком  буде у црногорској Влади која непосредно сарађује са НАТО пактом. Још једном подсјећам да је та планетарна терористичка организација, агресијом на СРЈ (Србију и Црну Гору), 1999.године, између осталих кривичних дјела, починила геноцид над српским народим и бројне ратне злочине против цивилног становништва, окупирала средишну српску земљу – Косово и Метохију и причинила  огромну материјалну штету од преко 100 милијарди евра. Црна Гора је, 2017.године, на неуставан начин, приступила НАТО пакту, чиме је  само финализована његова  дводеценијска окупација наше отаџбине.

Милан Гајовић