МИЛАН ГАЈОВИЋ: АМАНДМАНИ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ –НЕУСПЈЕШАН ПОКУШАЈ ОПРАВДАЊА ЗА ПОДРШКУ АНТИСРПСКОЈ РЕЗОЛУЦИЈИ О „ГЕНОЦИДУ“ У СРЕБРЕНИЦИ

„Док Савјет безбједности обавља у погледу било ког спора или ситуације задатке који су му повјерени овом Повељом, Генерална скупштина не даје никакву препоруку у вези с тим спором или ситуацијом, сем ако то не затражи Савјет безбједности.“                        

(Члан 12.став 1. Повеље УН)

„Предсједништво је надлежно за: а) Вођење спољне политике Босне и Херцеговине…“ (Члан V Устава БиХ)

„У неким европским земљама је убијено 90 одсто Јевреја, а оно што се догодило у Босни од 1992. до 1995. године није ни приближно томе и према томе не представља исти феномен…Сребреница није исто што и Аушвиц.“(Шел Магнусон(Kjell Magnusson), 1945, професор социологије на Универзитету у Упсали, Шведска)

„Војска Републике Српске под командом Младића није починила геноцид над муслиманским мушкарцима, нити присилно измјестила жене, дјецу и старце.“ (Приска  Матимба Нијамбе (PriscaMatimba Nyambe), 1951,замбијска правница, предсједавајућа Жалбеног вијећа Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (наследника Хашког „Трибунала“), у издвојеном мишљењу на пресуду генералу Ратку Младићу)

Влада Црне Горе, 12.маја 2024.године, сачинила је и послала два амандмана на нацрт Резолуције „Међународни дан сјећања и помен геноцида у Сребреници 1995“ (у даљем тексту: Резолуција), који гласе:

I „“Понављајући да је кривица за злочин геноцида индивидуализована, те се не може приписати било којој етничкој, вјерској или другој групи или заједници у цјелини.“ и

II „Потврђујући неповредивост Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини у свим његовим одредбама.“

Предсједник Владе Милојко Спајић је, нетачно и јавно обмањујуће, казао да су УН прихватиле да уврсте амандмане Владе на нацрт Резолуције, о којој би требало да се гласа 23.маја и „Суштина амандмана које смо послали је ту…“

И из његовог кабинета је саопштено да су „Амандмани Црне Горе на Резолуцију „Међународни дан сјећања и помен геноцида у Сребреници 1995“ прихваћени што представља велики успјех црногорске дипломатије и побједу за све народе у региону.“

Спајић је раније најавио да ће Црна Гора, безусловно, гласати за усвајање предлога Резолуције.

Да су нетачни наводи премијера Спајића и његовог кабинета, лако је уочити простим упоређењем текстова амандмана црногорске Владе са амандманима који су постали саставни дио предлога Резолуције, а који гласе:

I „Понављајући да је кривична одговорност под међународним правом индивидуализована и не може бити приписана ниједној етничкој или вјерској или другој групи или заједници у цјелини.“ и

II „Понављајући непоколебљиву посвећеност очувању стабилности и његовању јединства различитости у Босни и Херцеговини.“

Код првог амандмана црногорске Владе ријечи „кривица за злочин геноцида индивидуализована“, замијењене су ријечима „кривична одговорност под међународним правом“.Значи, није прихваћена формулација о индивидуализацији кривице изричитим помињањем и геноцида, што је још један доказ зле намјере предлагача и спонзора Резолуције да се цијелом српском народу наметне жиг геноцидности.

У својој суштини, овај амандман који је, у једној или другој формулацији, преписивање општег начела и међународног и домаћег кривичног права, противречи Резолуцији која је неуставна и, посредно, противна Конвенцији о спречавању и кажњавању  злочина геноцида, из 1948.године.

Конвенција је неуставна, јер није у складу са чланом 12.став1. Повеље УН („Свјетског устава“) и заснива се на пресудама нелегалног и нелегитимног Хашког „трибунала“ о „општинском геноциду“ у Сребреници, што је груба повреда поменуте Конвенције.

Други амандман Владе је суштински промијењен и разоткрива опасне намјере предлагача и главних спонзора резолуције. Посебно пада у очи формулација којом се „позива на јединство у различитостима у Босни и Херцеговини“.

Фраза „јединство у различитостима“ значи још један покушај успостављања међународног правно-политичког утемељења за настављање процеса нелегалне унитаризације БиХ, односно запротивдејтонско укидање Републике Српске.

Значи, основни циљ Резолуције јесте  наметање жига геноцидности читавом српском народу и укидање Републике Српске политичким, економским и војним притисцима Запада, као и коришћењем нелегалних тзв. Бонских овлашћења Високог представника (УН) за БиХ, кога није именовао Савјет безбједности у складу са Дејтонским споразумом.

Важно је истаћи и да министар спољних послова БиХ није могао бити предлагач Резолуције, без консенсусом договореног изричитог овлашћења Предсједништва БиХ које је уставно надлежно за „вођење спољне политике“.

Подршка премијера Спајића и његове Владе Резолуцији је још један чин полтронског додворавања западним центрима моћи. Јер, западни владари из сјенке (Велики Брат) креирају и подржавају само ону власт у Црној Гори која ће водити антисрпску, антиправославну и антируску политику и која ће помагати дијељење српског етничког и државног простора, међусобно удаљавање Црне Горе и Србије и постепено и перфидно утапање Црне Горе у тзв. велику или „природну“ Албанију.

Зато, часним Србима и Црногорцима који говоре српским језиком није мјесто у euronatovskoj, а тиме и антисрпској,Спајићевој Влади. Не може бити оправдање лидера Нове српске демократије за остајање у таквој Влади, због страха да ће се ДПС вратити на власт. Јер, ДПС не може вршити власт самостално, без коалиције са неким од садашњих конституената власти (Покрета „Европа САД“, Демократа, СНП-а…) А то, ако се они договоре, под патронатом амбасаде САД у Подгорици, не могу спријечити ни Мандић, ни Кнежевић, ни њихови сапартијци!

Синекуре (намјештања, ухљебљења на државним функцијама) не смију бити важније од часног заступања интереса Срба и српскојезичких Црногораца!