Михаило Меденица: Волео би ме само да…
Михаило Меденица
Волео би ме само да нема тог Србина у мени, јел да?!
Да ме ти научиш од којих сам и куда ћу?
Да ми преци нису свеци и светитељи!
Да ми потомци нису већ на иконама осликани.
Да ме можеш повести у Дечане а да нисам већ тамо.
Да ми можеш ишчупати корен а да земља не врисне од бола.
Да ти све што имаш толико не личи на све што сам ти дао, што си ми отео, што сам ти донео у просидбу кад си гологуз и немушт пред моју невесту стао.
Волео би ме да не знам о себи колико ти о себи не знаш!
Да смо једнаки у лажи и празнини!
Да не познајем своју крв на твојим рукама.
Да не памтим кад су моји дошли с Голготе.
Да не знам одакле ти 30 сребрњака…
Волео би ме да због тога не мораш презирати себе.
Да ти огњиште није од пламена мојег дома.
Да ти се крај те ватре прсти нису ледили…
Да си ми могао убити песме и здравице.
Да те нисам првог помињао у молитвама.
Волео би ме да ми се не познаје гроб и кад га преореш.
Да ми о задушницама не долазиш да питаш јеси ли жив.
Да ме прогнаног не кунеш што ти не рађају моје њиве.
Да не молиш праг да ти не буде пањ…
Волео би ме силно само да нема тог Србина у мени!
И безглавог тврдоглавог!
Нек и ништа не буде од тебе- само да нема тог Србина у мени, али…
Србин није тело, залуду га касапиш да себе калемиш, Србин је из рана Христових…
Нећеш прогледати ако ме ослепиш, но закукати где себе видиш, а ја одох…
Куда?
Свукуд. Довека!
Србин није тело, залуду га касапиш, Србин је из рана Христових- кост је дао да одмени распеће…
