Каква црна демократија, које накарадне цивилизацијске вредности, који пишљиви слободарски свет – човечанство није ни за корак одмакло од Кристалне ноћи!
Онај врли део човечанства који у лакованим ципелицама гази стопама Адолфа Хитлера, убеђујући ресто света да је слобода заправо дужина ланца…
Тај „слободарски“ отпадак људскости је данас је свет учинио поменутом Кристалном ноћи, називајући себе лучоношама слободе јер им мањка храбрости да се назову правим именом, којем се истински диве и које живе – ФИРЕРИМА!
Лудаци су почели да прогоне све што у себи има призвук, назнаку, макар обрисе рускога, побогу!!!
Укидају руске медије, протерују руске спортисте, одбијају да услуже Русе, студенте рускога порекла мршкају са универзитета, забрањују руске класике, композиторе…уметност која је (уз нашу) свету подарила крила – прогоне у беспућа да их тамо бесна псета дотуку мочугама, спале на ломачама, каменују до смрти…
Па, већ сутра ће смртни грех бити рецитовати Мајаковског, читати Пушкина, слушати Корсакова…
Нема сумње да ће Ану Карењину прогласити наркоманком која се у тренуцима кризе и патолошке мржње према западу бацила под воз, извршивши тако терористички акт!
Фирери ће, не сумњам, проказати плаветнило и протерати га са руске заставе, ухаспити реке у које се руске уливају, матрушке прозвати блудницама, а на послетку десетине милиона Руса пострадалих за слободу (у свим ратовима) – преименовати у беспосличаре, скитнице и клошаре које је убила вотка пуста…
Не, заиста је све отишло до ђавола, тачније, отишли су до ђавола на консултације: шта и како даље, а ђаво збуњен и преплашен: „Господо, ја заиста не могу да вам помогнем, превазишли сте моје капацитете и далеко сте креативнији од мене“…
Дошли смо, без претеривања, до тачке када стати уз Русију није питање идеологије или политике, већ питање борбе за слободу каква нам је Богом дата а не размерена дужином ланца и повоца!
Ако ко не верује нек разброји ко су јахачи „слободарске“ апокалипсе – све до једне колонијалне и робовласничке силе, које су крвљу невиних исписивале празне странице својега постојања!
Они за којима су гробови најречитији трагови!
Они који жале Украјину једнако колико су жалили жедну децу Етиопије, док су крај њих стајали с флашама воде…
Они који су дубоко несрећни што Украјина није товар црних врећа…
Они што жале сваког живог Украјинца – зашто је још жив!
Они желе да читав свет преметну у Кристалну ноћ, да никада не сване јер у свануће ће их неко познати…
Фирери, Хитлерова пасторчад!
Они што једном Емиру Кустурици одузимају награде јер је именован за управика Позоришта Руске Армије!
Они због којих није ни мало упитно где су скончали земни остаци оне звери од Адолфа- они су гроб, тачније, његов маузолеј и светилиште!
Они у салонским ципелицама газе његовим трагом.
А, ђаво, ђаво збуњено стоји са стране и салутира им: „Зиг хајл, мајн фирери!
