МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Устај!

Устај, Србине!

Да се распећу одужиш.

Да ти се Бог помоли.

Да Христ одмори.

Да умрли почину.

Да се распрегнеш.

Да ти се нерођени порадују.

Да те накриви шајкача.

Да ти у гусле зацеле кости.

Да ти Лазар првоме наздрави.

Да причестиш Самодрежу.

Да Растка замонашиш.

Да посејеш Студеницу.

Да пожњеш Призрен.

Да те мајка живога не жали.

Да те се огледало не гади.

Устај, Србине!

Да у кошњу не идеш ко надничар.

Да у прошњу не идеш ко јаничар.

Да ти о ђедовима не казују туђини.

Да те не лелечу клетвама.

Да ти читуља не буде дужа од житија.

Да ти међе буду на ливадама, а не у срамоти.

Да не распродајеш ђедовину да прехраниш унучад.

Да те најбољег не воде најгори.

Да ти најгори не кантаре колико ти је добра довољно.

Да ти главу не приносе на шишање и бријање.

Устај, Србине!

Да не заборавиш: ние глава највредније што имаш.

Да не заборавиш: највредније је оно за шта ће глава пасти.

Да не заборавиш: ниси Србин рођењем но благословом.

Да не заборавиш: добар си колико су бољи пострадали за тебе.

Да њиховог страдања будеш достојан.

Да живиш оно за шта су они страдали.

Устај, Србине!

Да те се наносе опанци.

Да ти певају уранци.

Да имаш где да ураниш.

Да ти река не остане за чокањ.

Да ти не рударе гробове.

Да ти крвнике не зову у сватове.

Устај, Србине!

Да те се нагледа Симонида.

Да одеш на Проклетије у бадњаке.

Да о цвети сплетеш Газиместан.

Да те не лажу како није твоје онде где ти је све.

Да знаш где ти је дом- кућа ти на дому почива.

Да калемиш Кајмакчалан на Шару.

Да орежеш небо.

Да обереш зреле облаке над Паштриком.

Да сађенеш мошти у навиљке.

Да попластиш крваве откосе .

Да упрегнеш волове па ори камен- родиће манастире.

Да те Васкрс не пита где ти је Голгота.

Да ти колевке буду путири.

Да не даш гробове Христова гроба.

Да деца не исповедају твоје грехе довека.

Да на Косову и Метохији сачуваш себе- богочовека.

Да те смрт не пита: „А, шта ћу ти ја, ти си рођењем умро?“.

Устај, Србине, да мртви почину.

Устај, Србине, ниси животу крајпуташ, но луча.

Устај, не поштапај се о кости.

Устај, страх није подвижништво. Устај, за поносног роба нема опрости…
Михаило Меденица