МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Шта бисте са Црном Гором без Срба?!

Шта бисте са Црном Гором без Срба?!

Да, ево, свак до једног устане и пође, шта бисте…?
Да за Србином пође кућа; за кућом, ливада; за њом шума; за шумом река; уз реку притоке… шта бисте?
Пође Србин, пође земља, крене корен, закорачи небо, прену се црквишта, цркве, манастири, гроб дојави гробу… шта бисте?

Упрти Ловћен све векове минуле и пође за прахом својега камена…

За Ловћеном похита Дурмитор, за њим Комови, Бјеласица, васцела Морача, Сињајевина, Пеј, Кључ, Зета, Црмница, Корита Кучка…

Што ће нахије до у збегове, катуни, саврадаци, гувна…
Што ће море без обала, валне без хриди, барке у пуста корита…?

Шта бисте са Црном Гором кад појуре косе и откоси, водијери и билегије, српови и косијери, навиљци и пластови…?

Кад свену крушке дивљаке, лијеске, кад се лозе окамене ко окови, падну маслињаци по путевима ко запреке…?

Кад путев пођу за Србима?

Којима ћете?!

Кад свак понесе икону што ће вам од боја остати да се разаберете у сивилу?

Кад понесу песме, сузе, смех, лелек, веру, сујеверје…

Кад оду Срби а за њима и глас.

Не о њима но њихов, што ћете с немом пустахијом?
Ветром што се не чује кад заљуља букве ко прапорце; сунце под којим мрзнете; водом што бежи низ дланове; дланове што утекну с образа, образа који немате…

Што ћете с Црном Гором да, ево, ни једног Србина не буде у њој?

Што ћете кад ће и ваше ливаде поћи?

Гробови!
Прагови!
Корење!

Кад вам се гусле ко суварак преломе напола, јер коме да певају…?

Што ћете кад постојите ко опсена пука, лаж да нисте оно што јесте, лаж да сте нешто што бити не може…?

Бисте ли постојали да нестане Срба?

Којим би се то именом одазвали, којим Богом поздављали, којом крвљу заклињали, којим лицем препознали?

Знате ли шта је Црногорац?!
Никад то ви бити нећете, никада!

То је Србин – граничар на размеђи неба и земље!
Божји – посилни!
Ратник и монах.

Црн од јада који саломили нису Србина у њему и горостасан од вековног подвижништва!

Нисте ви Црногорци но гори црни да црњи не можете бити!

И, што ћете на крају да сви Срби пођу из Црне Горе?

Шта би остало за Србином?

Нит земље, нит неба, нит имена црногорског.
Ништа до ви ни на чему, без ичега, без икога.
Ништа до пука мржња да порекнете да нисте оно што јесте и јесте оно што бити не можете.

Нити земље да застанете, нити неба да се дохватите… ничега до безличја што ће вас прогонити ко звери!

Бесно ћете кидати месо с костију не познајући да себе растржете.

Славићете поразе јер победе су са Србином узмакле.

Што бисте са Црном Гором без Србина кад је без Србина бити не може…?