МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Пружићу ти руку данас, јер шта ће ти сjутра једна од стотину

Неверујућа браћо и сестре суштина вере је толико лепа и једноставна да заиста не схватам откуд толика срџбе у вама, нарочито у ове дане кад нам ваља чувати душе једни другима, једни за друге..?

Зашто толико губите даха да с презиром викнете на милосницу која ће вам вазда одговорити осмехом, благом речју и утехом?

Што је ваш презир љући то је њена љубав према вама већа јер, рекох, суштина вере хришћанске је толико лепа и једноставна: љубав!

Безусловна и бескрајна љубав, баш као мајчина, јер премило православље то јесте- мајка у чији загрљај смеш и кад загрљаји пресуше.

Кад људи зазру једни од других у литургији је довољно места да се сви саберемо на једном длану…

Велите, браћо и сестре, да је страшно што у ове дане црква причешћује, исповеда, што очеви каде улице…што чине све оно што су вековима чинили и у доба много страшнијих пошасти.

Пошасти су прошле- вера је опстала и остала јер је чувала оно најбоље у људима- љубав и наду!

Не љубав пролазну и придворну, себичну, ону да има довољно мене за мене, већ ону да ме не зафали кад затребам другоме.
Зато ви јесте моја/наша браћа и сестре па нека сам/смо ми бескрајно за вас будале!

Не могу да вам покажем Господа, нити да устврдим како сам га видео, али могу о милости његовој да вам сведочим до судњега дана, јер милост Божија јесте и то што ћете за мене увек бити браћа и сестре без разлике колика сам ја будала за вас.

За браћу и сестре учинићу све што могу, а хоћете ли ви за будалу?

Да постоје ваљани темељи вашег презира не бисте поткопавали моје како бисте нашли оправдање, но залуд копате- снага моје вере да ћете пронаћи себе у темељима јача је од ваше да нећете пронаћи ништа.

Једноставно, ви трошите дане покушавајући да докажете да Господа нема, а ја своје живим не морајући да доказујем баш ништа, јер вера у Господа се не доказује већ живи љубављу.

Ја и љубави и разумевања за вас имам, а ви за мене?

Да ли бисте ми данас, у време када је премало џепова, пружили руку да устанем?

Верујте ми да би вама свако верујући пружио, без иоле премишљања.

Шта ће вам сутра рука, једна од стотину, ако је не пружи нико кад их је мањкало…

Док год су обесне владике у бесним лимузинама и који среброљубни поп ваш главни аргумент- ви оспоравате себе а не веру хришћанску.

Не верујем ја у владику но у Бога и тамо куд идем стиже се ногу пред ногу…

Док је нама литургије, исповести, причешћа, кандила…

Веселите се, јер вазда ће бити љубави где да је узајмите ако вам зафали.

Безусловне и непресушне.

Вазда ће бити довољно будала којима ћете бити браћа и сестре, и кад за веру у себе саме будете тражили оправдање…