Михаило Меденица: Професионални родољуби и гејеви су исти ПЕДЕРИ!
Михаило Меденица (Фото: patriot.rs)
Био сам и довека ћу бити против било каквих “парада поноса”, јер искрено ми се гаде професионални педери, баш колико и професионални “родољуби”- иста је то фела!
Под професионалним рачунам оне паразите који су од своје оријентације (ђа сексуалне, ђа националне) направили струку, професију, каријеру, вероисповест малтене, учинивши да се јересом сматра свако мишљење другачије од њиховог, а мишљење им се своди искључиво на ћар! Богат, изузетно богат…
Зато и користим термин- педери, некако ми обједињује и једне и друге, фукару која под тобожњом борбом за свој идеале заправо бори за свој буђелар и ништа друго, ништа више и ништа даље!
Шта, заправо, промовишу параде- различитост?
Ако нешто промовише различитост како се може борити за једнакост?!
Речју, потенцирам ли да сам толико другачији од тебе хоћеш ли ме прихватити као једнаког себи или вазда гледати кроз ту различитост прихватајући да нешто треба/мора да прихватиш?!
Људи на улицама су само жртвена јагњад фукаре која се на њихов рачун богати вајкајући се како је тешко бити неприхваћен док биртијашки своде линију колко су од те муке добри!
Слобода није кад те утамниче у неколико улица којима тобож слободно корачаш, већ кад од града који је вазда био небеске душе не покушаваш да начиниш зверињак у којем на сваком кораку вребају курјаци жељни крви различитих…
Тог је дана, “парадног”, била годишњица једне од најславнијих битака, трагедија и васкрсења Србије- оне солунске!
Чиме је то обележила Србија, а нико као она није заслужна за победу у Великом рату, баш као што нико као она није толиким главама платила слободу, слободу да у њој не буде различитости као струке и знамења?!
Зашто вајни професионални педери (ови и они) нисте позвали на ПАРАДУ ПОНОСА поводом тога?!
Није ли то довољно ваљан разлог да препоносни прошетамо свим градовима Србије славећи оне којих, нажалост, нисмо достојни?!
Зашто ви, “обесправљени” а опарени организатори чак две параде нисте застали у неком трену, заћутали на минут и рекли: “Слава им”, јер сви смо потомци тих предака, њима треба да се поносимо како би потомци имали чиме да се поносе кад помисле на нас?!
На Кајмакчалану није било “различитости”- гинуло се без јаука за слободу Србије, јуришало на бајонете за крст часни и слободу славну- крст и праведника на крсту који верује у нас и када ми не верујемо у њега!
Лепо од премијерке што је поносно шетала, ал не верујем да би се шта мање поносно осећала да је потом отишла до Калемегдана и положила воштаницу под крст постављен у славу српским и руским херојима страдалим у одбрани Београда док је славни мајор Драгутин Гавриловић говором служио литургију и опело јунацима, баш као и професионални “родољуби” којима је Србија светиња за повремену употребу!
Верујем, заправо, убеђен сам да се сви ви о којима пишем надате, живите за то, да довека останете другачији, “неприхваћени” и прогнани!
Другачије неће постојати професија коју једино ваљано знате да радите!
Другачије ћете бити само људи, а чему то кад се довека може промовисати различитост а тражити једнакост, или громогласно волети Србија док се не ослободе места по кафићима, биртијама и кладионицама!
Док год нас не уједини безусловна љубав према овој предивној сиротици- Србији, дотад ћемо бити различити без обзира на сексуално опредељење или шта друго- вазда ћемо се делити на људе “натуршчике” и оне професионалце…
Парада поноса ће имати смисла оног дана кад будемо шетали славећи оно што су нам стари оставили у завет да сачувамо за бескрај, све остало су само јалове шетње жртвених јагањаца који фукарама прте стазе до буђелара!
Понављам и довека ћу- за једнакост се не бори потенцирањем различитости, већ борбом да нам од Србије не начине зверињак у којем ће кордони разграничавати људе, а својски се труде да на то заличимо.
Људе! Бити човек није оријентација већ Божији дар и благослов, баш као што параде никада неће довести до једнакости већ упорно потенцирати различитост на најпогрднији начин!
Тагови: Михаило Меденица
