МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Поштовани ожалошћени скупе, сирјаци тужни без игде икога…

Није Србија зло које се надвило над Црном Гором (знате ви то одлично) већ сенке ваших бедних прилика као најстрашнији тамничари наших славних брда и сињавине милога (не Миловога) мора!

Пише: Михаило Меденица

Поштовани ожалошћени скупе, сирјаци тужни без игде икога, жалобна пасторчади у ђаволу уснулог Милогорја, примите изразе мојег најискренијег саучешћа за почившом балегом над којом се, ево, већ три месеца окупљате у непреболу, запевајући ко да вам је јуница претрчала преко стопала…

Суза сузу стиже – ал балега остаје балега колико год је заливали, шта ћете, тако вам је то.

Баш као што ви остајете балегари, па довека себе звали чуварима луче славног наслеђа Монтенегра, јер какво наслеђе такви и чувари…

Но, признајем да вам на једноме завидим: држати се, ко дављеник, толико за смисао – бесмисла јесте за поштовање, јер и будала временом схвати да је будала али ви се не дате преварити: вама, вала, нико не може продати муда за бубреге (праштајте на простоти) јер ако се у нешто разумете то су- муда и чврсто их се држите.

Рекох, какво наслеђе такви и чувари истог, па отуда толика душевна бол и лелек за мошњикавом државом, вером, културом и идентитетом.
Није вама до Црне Горе, немате ви у њој ни лица ни одраза, но до отисака гузица у вечности Монтенегра јер отиска образа одавно немате.

Велите, задушне бабе, како је Србија вазда била реметилачки фактор који је окупирао витешки црногорски народ?

Е, ако се неко разуме у витештво мора да сте ви, јунаци толиких шанк- мегдана и бирцуз- бојишта!
Разумем ја да је за вас Милогорје било оаза слободе и демократије, једино сте с тог корита могли да утолите жеђ након онолико шака соли, шећера и фукарлука којима вас је газда наградио и нахранио за сва зла која сте учињели Црној Гори, но схватите- балега је издахла, али ако вам је за утеху отисци ваших часних гузица довека ће остати на њој!
Није Србија зло које се надвило над Црном Гором (знате ви то одлично) већ сенке ваших бедних прилика као најстрашнији тамничари наших славних брда и сињавине милога (не Миловога) мора!

Ваше прљаве душе, погани језици и плитка памет учинили су нашу поносницу робињом проклетог Монтенегра, али томе је крај- занавек крај, будите убеђени!

Вама је до Црне Горе колико и мени ћелавоме до шампона против перути!

Ако је ко окупирао Црну Гору то сте ви и сви вама налик, јер презирете све оно што она јесте и чему се ни за три живота не бисте примакли: часна, чосјствена, обожена, дична, умилна, јуначка…

Колико пута распета- толико пута васкрсла у својој светосавској души на јаслама свете Српске православне цркве!

И није због тога магаза Србије већ олтар СРПСТВА, па ви у плач колико вам драго!

И, јесте црногорски народ витешки, архангелски, баш зато што никада није питао колика је цена живота за Црну Гору и свето СРПСТВО, јер само код таквих као ви живот има цену као свака половна, бофл роба!

Црна Гора је све оно што ви не разумете, јер ваља бити човек па разумети Црну Гору, док Монтенегро ћутњом фукаре најразговетније збори.

Држи те се ви плача над балегом а за Црну Гору не брините, брине она за вас!

Вазда је и таквима била топли дом и мила мајка, без разлике што сте је мршкали с прага…

Не страхујте ни од Србије, нити СРПСТВА, но што себи нећете моћи да опростите гадости учињене Црној Гори!

Она ће вам опростити, али вам образ нико вратити не може, трампили сте га за шаку шећера и соли, и онај отисак гузица у бескрају по којем ћете се довека и једино познавати…