МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Ништа ви схватили нисте, муко монтенегринска, баш ништа!

Пише: Михаило Меденица

Ништа ви схватили нисте, муко монтенегринска, баш ништа!
Нисмо бранили светиње – светиња ради већ себе ради, и нису светиње онај камен на камену над земљом но камен на камену под њом!

Није се народ дигао у литије већ Црна Гора, а народ је пошао за гробовима и колевкама…

Тада написах а сад ћу поновити: “Где Србин изнесе икону с огњишта – себе је прежалио”, па мислите ли заиста да можете победити човека који је давно победио себе?!

Знате ли уопште како је Србин победио себе?

Знате ли, и то рекох стотину пута, колико је живот одиста вредан?

Онолико колико га имаш за шта вредније од живота дати, а задње што Србин жали јесте глава!

Не што му је терет носити је већ што је терет носати је а ићи без ње…

Где је Србину глава на пању ту му је и на олтару…

И, шта тачно мислите постићи овим бесрамним фукарлуком о владики, митрополији, Светој Српској првославној цркви?!

Поколебати Србина да буде Србин?!

Једнако као да Ловћен убеђујете да није планина.
Баш као да на море подвикнете да не таласа…

Пољуљати веру Србинову?!

Па, није то корен од маслачка но од векова и вечности, будале!

Схватате ли да кад ударите о двери манастирске неће пући двери но те шупље главе које као јунад носате (праштајте часна јунади на поређењу)?

Од чега ви то браните Црну Гору кад од вас највише страхује?!
Толико је ваша да јој се свакога дана морате представити, како да вас запамти кад сте себи и преци и потомци?
Толико вам је до ње да је убеђујете како јој је најбоље нестати не би ли постојала…

Играте се ватром, кукавци, убеђени да неће ваши кровови сагорети…

Зар ви заиста мислите да је: Не дамо светиње” тек парола, а не завет?!

Мислите ли да има довољно потаја у које ћете се скрити кад кукавички ударите на звонике?!

Да вас нећемо тражити и наћи?!

Није ово претња, живот је ово, оно вредније и веће од живота што нас чини врлим постојања.

Оно због чега се Србин најпре са собом изборио а неће са вама, копрено људскости.

Велим, није ово претња, прете они што су вама налик, ово је реч дата Црној Гори, а та се не пориче!

Ви, бедни кукавци, постојите тек онолико колико сте спремни себе да порекнете, а ми, Срби, онолико колико смо спремни да посведочимо костима да су се окамениле у темеље Црне Горе!

Не играјте се, људски вам велим, то за шта се ви борите није таман ни за буњиште, а ово што ми чувамо- не метри се ничиме до главама!

Не, није претња, прете они што ништа осим страха немају, такви као ви, такви што се доказују мрзећи себе, такви што озоре само да би презирали дан…

Да је претња први бих се себе постидео но ово је завет- а ништа Србин до завета нема, јер где је Србину глава на пању ту му је и на олтару, а где су Србину олтари ту је сваки камен и колевка и гроб…