Михаило Меденица: Нема Србије…
Михаило Меденица (фото: in4s)
Нема Србије док год је реч америчког амбасадора гласнија од српскога сељака!
Док је амбасада заветнија од тарабе, шљиве, њиве, гусала, верига, иконе…нема Србије!
Нема Србије док год нам капу кроје они што су нам скидали главе!
Нема Србије док год нам протуве преводе и тумаче шта су нам ђедови рекли, чиме су нас заклели…
Док год те мизерне утваре разрезују колики су нам Газиместани и Кајмакчалани- нема ту Србије!
Нема је ни у најави, ни у назнанци, док год питамо смемо ли и колико да славимо и оплакујемо јунаке!
Док год затрпавамо гробове да се не виде, да не штрче, да не зову, да не устају да нас се нагледају- нема ту ништа од Србије!
Нема док је утврда на Дедињу светија од Дечана!
Док нас продају а ми срећни што има ко да нас откупи ко секундарну сировину!
Док нас лече болешћу!
Док нам превијају заноктице а распарани од пупка до грла…
Нема Србије док нам славске погаче обијају о главу а ми приносимо и икону, тврђа је, да се не муче…
Пале томпусе о кандила…
Нема Србије док год се пред фукаром правдамо зашто је има!
Нема је док год не схватимо за шта су бољи од нас пали!
Док не скупимо храбрости да живимо њихову смрт!
Док не скупимо храбрости да нешто живимо и пре смрти!
Док не скупимо храбрости да се измиримо са собом и Господом, а не зверима!
Нема Србије док не размишљамо ћирилицом!
Нема је док се не описменимо с гробова прађедова!
Нема је док год има господара а не служитеља!
Нема Србије ако нам није подвиг, постриг и послушање!
Нема је док о задушницама идемо мртвима да видимо јесмо ли живи!
Нема је док је у њој више чауша и јаничара но здравичара!
Нема је док је воде и подводе!
Нема је док ћутимо и чекамо да све прође!
Нема Србије јер проћи ћемо ми кроз животе као кроз туђину, дивљину, чекајући да неко у наше име проговори.
Нема ко. Неће бити ни нашег имена, ни трага, ни сећања чак на нас јер ко и чега да се сећа..?
Народа који се вазда извињавао што постоји, такав ни постојао није.
Нема Србије док год се пред фукаром правдамо зашто је има, па ако се фукара не наљути…
Нема, док год ћутимо и чекамо да мртви проговоре.
Нема, док год мислимо да имамо поља равна Газиместану- сејаћемо кости, жњети камен…
Док нас продају а ми срећни што има ко да нас откупи ко секундарну сировину- нема Србије, нити заслужујемо да се Србима зовемо!
