МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Не дозволите да вас лажу како се даље види из подножја него с врха Ловћена

Нисте ви, шако јада и беде, вредни помена, но још је горе не поменути вас, не зато што сте нарочита претња Црној Гори већ што сте пакао својег постојања.

Мислим на вас, цетињске аветиње, дичне “комите” (нисте ви ни принети часном и славном имену комита, но…), витезови “гаетуша” и ресто фолклорног јада којим тобож браните некакав идентитет и вајну слободу, а од идентитета имате тек странпутицу, а од слободе- бездан из којег певате о небу проклињући га кад се на вапаје јави…

Славно сте опсели Цетињски манастир убеђени да освајате тврђаву зла, мученици, а те свете зидине су темељи ваших кућа!
Није светиња ту да вам прети но да вас сачува запрети ли вам ко да се у икони неће познати и да се у имену нећете одазвати!

Нажалост, не прети вам нико до ви себи сами!
Толико је мржње у вама а тако мало година да је страшно и помислити у шта ћете остарити..?
Шта ћете тад мрзети него себе из ових дана кад сте у јарости “бранили” Црну Гору од Црне Горе, од Светог Петра Цетињског, од Његоша, од кости чија сте кост, безумници!
Нико вама није отео Црну Гору но је ослободио од зла којим сте задојени, и томе вам се ваља радовати јер није сад Црна Гора више моја што сам Србин већ и ваша што ћете знати ко сте, само ли будете умели и хтели да је послушате док јутрима беседи.
Верујте, није вам тај Бане, сирјак тужни, унук народног хероја и небрушени дијамант идиотизма- брат већ душманин!
Та фукара што храбро у камеру прети некаквим тракторима је оно што ће довека ударати шупљом главом о зидине манастира, кукајући што пуца глава а стоје зидови…
Славите уз песме оне балеге Томпсона, кумећи се с онима на чијим је рукама крв ваших прађедова а мрзите Србе на чијим су рукама прађедови умирали, ожаљени и оплакани ко браћа рођена!
И ја сам потомак црногорских ратника, вазда се из наше куће, из свих морачких кућа страдало за Црну Гору и мило СРПСТВО!
Знате ли зашто је мило?

Зато што је вазда и животу и смрти давало смисла, зато што смо имали чему радовати и када плачемо, зато што сузе нису опевале крај но васкрснуће, зато што потомци нису морали трагати за идентитетом по ђубришту људскости већ су га у слави и благослову наслеђивали ко небеско племство!
Презирете ли Црну Гору што је српска једнако је морате презрети и што је црногорска, јер што је таласу море то је Црногорцу- српство и Србину- црногорство!

Запамтите и покајте се, у тој светињи коју сте бесно опсели моле се и за вас, кућа је то ваших кућа.
Мршните оног несоја, Банета што нема храбрости презименом да се назове, и све њему налик, смотајте срамне ”гаетуше”, бесним урлицима мржње нећете бити већи Црногорци но веће будале!
Оно најбоље у вама је иза тих зидина.
Оно што вам ваља величати јесте победа над злом које вас је чинило робљем живота!
Радујте се Црној Гори- не дозволите да вас држе у бездану кад је небо на рукохват.
Не дозволите да вас лажу како се даље види из подножја него с врха Ловћена…