Михаило Меденица: Мурал, мурали и ми

Генерал Ратко Младић је јунак!

Војска Републике Српске је јуначка, славна, чојствена, часна и страдалничка!

Република Српска није ентитет већ држава!

Република Српска је светиња за свакога од нас!

Следно свему генерал Ратко Младић заслужује много више од мурала, а не мислим на улицу или споменик, јер све то је козметика док год измиче суштина…

Суштина је да својим чињењем, делима и речју, бранимо и чувамо оно за шта је витешка Војска Републике Српске, предвођена славним генералом, страдала и васкрсавала…

Суштина је да од свега и свакога чувамо српство, по сваку цену, а понајвише од себе јер за шта су најбољи страдали ми, маловерни и млаковерни, немамо права да кусурамо као да је ситнина добијена у прошњи…

Српство није реч, није пијани урлик, није поклич да се дохватимо за гуше и једни- другима поразбијамо главе кантарећи ко је већи Србин, напротив…

Српство су вера, љубав и памћење.

Вера у Господа, вера у себе самим тиме, а ко верује у себе за њега су они најбољи пострадали знајући да њихова жртва није губитак већ дар.

Но, веровати у себе не значи бити пун себе, мислити да се небо због тебе једнога плави, но веровати да тамо где можеш да дохватиш небо ваља клекнути и подићи онога ко не може небо да досегне а толико му се радује…

Српство је када најбоље од себе не чуваш за неке боље дане јер нема бољих од ових. Ако не ваљају, није до дана…

Није српство када ћутимо у четири зида док се ближњему руше. Ћутњом ћемо можда сачувати кућу али занавек изгубити дом, а кућа је и камењар у којем се змије легу…

Није српство када ми је Србије довољно колико могу да поорем, већ колико могу да пожњем на мобама, знаном и незнаном.

Није српство кад се сетимо шта су славни преци учинили за нас, но кад знамо шта је нама учиити за њих..?

Српство је и кад памтим и славимо оне див јунаке што су пострадали за Србију и српство а нису били Срби!

Српство је кад гробови не затраве; кад је село живо; кад у цркву не свраћамо већ одлазимо; кад старост није пресуда а младост патња; кад се не тужимо око међа јер међе нам нису ограде имања већ знања, памћења, самосвести, сећања, љубави према себи у другоме и другоме у себи.

Српство је живот за живот вечни…

Када знаш и одакле си, и где си, и куда ћеш, и када нема зла ил препреке које ће те уставити на томе путу јер што је крст већи и тежи то се даље стиже!

Српство је све оно за шта вреди живети- српство је све оно због чега није страх мрети!

Речју- српство је када си измирен са Господом знајући да ниси изневерио себе.

Ко не изневери себе тај није ни Господа, нити оне којима се поноси, нити оне који ће се поносити њиме.

На свему томе је створена Република Српска, на свему томе се темељи Србија, а све то је- Косово и Метохија!

Ако то издамо и изневеримо- узалуд и мируали и споменици- српство ће остати само реч некад давно изговорена низ ветар, а ми мурали исцртани тишином у забораву…