Михаило Меденица: Муда вола мога прађеда

Муда вола мога прађеда

Знаш ли, мучена Европо, шта су муда вола мога прађеда?!

Светиња, бре! Да им се поклониш!

У сред Брисела да их излијете од сувога злата и да их целивате, с опроштењем, а под њима да пише: „Часним мудима српког вола- захвална Европа!“

Та су се муда давно отегла до земље за све оно што ви данас зовете европским вредностима док заправо намећете европске бедности, но…

Поорао је тај во колико ви прегазити не можете; поднео колико ни камен не би; пострадао за вас док сте о вредностима знали онолико колико сте их похарали у проклетом колонијализму…

Где су опанак Србинов и муда воловска стигла- ти Европо ниси ни догледала…

Куд се волововска запрега Србинова успела- теби су још врхови у вечитој магли и недостижним даљинама, моја Европо!

Више је правде, части и чојства у мојем БРЕ, него су свим твојим ћитапима и законима!

Више она седа чобанска глава и уморна паорска рука знају о људским вредностима неголи што ћеш ти икада знати, ал дајеш себи за право, несрећнице, да кројиш и капе и одела, куса и подрана.

Велиш да су сад вредности да славимо Божић без Бога; распеће без Христа; славу без иконе; име без помињања; брак без благослова; крштење без крста…

Да се ко не увреди, велиш!

Да вером не узнемиримо безверје, да воштаницама не заслепимо невидеће, да славом не разјаримо неславне, да именом не расрдимо оне што се тишином и подлом тмином одазивају..?

Дакле, европске вредности су да баталимо све вредности и зарад нечијег «мира» довека живимо немиром!

Бићемо ваљани само ако будемо исти, ако нам потаман буде свака кожа, ако се покрстимоу нову веру где човек не познаје ни себе у Господу ни Господа у себи, ако оца и мајку преименујеме у «неке» а децу у «нешто»…

Да се ко не увреди, јел те?

Е, па, Европо моја- ништа од тога!

Не дам ја моје БРЕ, не што сам затуцан, но што те је то БРЕ и отхранило и одбранило, страдало и васкрсавало, лелекало и певало…што те је подрану и крваву носило на плећима и видало ране!

Први сам за европске вредности, ено ми их пуна и прађедовска кућа и штала и њива и ливада!

На фотографијама их имам колико их ти ни у памћењу не можеш сабрати.

Ако шта ваља од тебе, мучена Европо, ето га на овом шару гробне и родне земље!

Понављам: први сам за европске вредности, на њима и јеси стасала Европо, док су опанак србинов и она муда воловска јуришали за тебе!

Евроспке бедности продај неком другом, да се не увреди…

Овде си вазда добродошла, да целиваш опанак и она воловска…

На славу, да видиш где Србин наздравља Господу и Господ наздравља Србину.

Ту где си вековима повијана и превијана, одакле те је Србин с миразом испратио, а ти га у просјаке позиваш ко у сватове.

Хвала, али не хвала!

Никад поњава неће бити ћивот, нит курјачка кост- мошти!

Него, јесам ли ти причао о волу мога прађеда..?

Оном што је устрчао где ти ни ногу пред ногу не можеш?

У сред Брисела споменик да му излијеш, рекох, и да пише:
„Часним мудима српког вола- захвална Европа!“