МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Министре Радуловићу, санкције Русији су нож у леђа брату, признање Косова* – нож у сопствено срце

Кажете, министре Радуловићу, да Црна Гора може одмах укинути санкције Русији, али ако жели у Европску унију мора поштовати њена правила?

По правилима те и такве поган од уније Мило Ђукановић је шенио толике деценије и шта би са Црном Гором?! Шта сте затекли и наследили до рушевина?

Ваљало би вам обнављати их а не учинити Црну Гору археолошким налазиштем на које ћете набацати још коју тону шута и заборава, па нека неким далеким поколењима да прекопавају ако нам где Црној Гори познају траг?

Поштујте Ви, министре “вањских” послова, колико Вам воља правила ЕУ, чим испоштујете Црну Гору! Ништа, ваљда, није прече од тога, па колико год Вам глава климала у Бриселу – срце Вам мора куцати у Црној Гори, и тачка! Слава Црне Горе је “нешто” старија и, богме, много већа од лавежа бриселсих дахија!

Монтенегро је живео у страху од врбовог прута – хоће ли и Црна Гора?! Правила тог бездана од Европске уније веле и да смо нешто налик примитивним племенима примата која ваља намамити бананом да сиђу са грана, па хоћете ли заиграти на верглу ко што су ови минули понизн чинили, или рећи: “Доста! Црна Гора је темељила Европу док сте још ловили за доручак и колонијано сатирали древне кулуре!”

Дакле, санкције Русији немају везе са политиком, то је нож у леђа брату, баш као што је бесрамно признање ђавоље јазбине од крваве “државе” косово – нож у срце брата, нож у сопствено срце…

Ако се та два учињена зла не одрекнете – политика Мила Ђукановића биће ваше политиканство, а Монтенегро за вјек-вјекова камен за врат Црне Горе!

Разумем да се у политици морају чинити компромиси, али не разумем да компромиси вазда морају бити рушење своје куће да фукара на њеним темељима сагради пољски клозет!

Испоштујте Црну Гору – сперите срамоту с њених образа, спраћете сав глиб Монтенегра! Тако ћете, и једино тако, заиста некуд стићи уместо да вас некуд воде, ко сироту вашарску мечку…

Ни на тренутак немојте заборавити да вам је народ, с распећем у рукама, даривао слободу, па не чините да та слобода буде условна! Нисте ви учинили да Црна Гора продише, но је она учинила да ви прогледате, па немојте, ни случајно немојте, учинти шта да вам у слепилу Монтенегро пружи руку да пређете улицу!

Не управљајте Црном Гором већ јој служите, а кад то чините пажљиво ослушкујте шта вели…

С ножем у леђа и срце брата, своје срце, не пртите стазом славе но странпутицом беде! Запамтите, благословени сте да служите Црној Гори!

Није она ни нема ни немушта, слушајте шта збори, јер и од камена имате шта да чујете- векови су њему, у вама тек траг постојања…