МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Метју Палмер- битанга коју смо сами дозвали (и њему сличне)
Михаило Меденица (Фото: patriot.rs)
Проблем свих наших проблема смо- ми!
Оно отужно поданичко и пеплашено у нама.
Мисао да смо сувише мали како би били велики и најбеднији изговор: да нисмо достојни славних предака.
Нисмо јер не желимо да будемо, лакше је живети као жртва него жртвовати се за живот!
Отуда битанге налик Метју Палмеру и јесу домаћини у Србији.
Јесу! Ми смо тек гости на сопственој слави, и то незвани и нежељени.
Сад силна повика откуд том пајацу права да дође, каже нам шта смемо а шта не, докле су нам границе, колика Србија ваља да не би сувише ваљала и- оде, баш као пијани домаћин кад му досаде гости па попсује све редом и оде на починак.
Дошао је јер смо га дозвали, бре!
Дозвали смо га јер панично страхујемо од оног најбољег у нама па бирамо најгоре, лошије од најгорих, да воде Србију ко упрегнуте волове кроз блато до струка, да је сапну, да је уморну, гладну и жедну нахране љутићем и трњем.
Нисмо достојни славних предака јер лакше је тако- њихова смо крв, њихово месо, њихов жар, иста луча, но лакше је у некој потаји бедно цвилети због трна у прсту неголи јуришати на Кајмакчалане сваког освита!
Отуда Палмер, Блер, Скот, Шредер, сви потоњи Скотови, илити, скотови на редаљци, јер ми смо најгоре прогласили довољно добрима да не бисмо морали да будемо бољи од лошега у нама, па се бијемо у прса чудећи се што звоне шупљином?!
Где нам припрете прутићем повијемо се и ућутимо ко да су завитлали букву на нас!
Прутић је сасвим довољан, где нема кичме и повика нас савија ко младицу на ветру а народ смо вековних шума сраслих са небом.
Народ смо величине и врлине!
Велики јер смо одувек знали да живимо и мремо ко људи.
Живот је богатство и благослов а не штедња неколико дуката за црне дане, јер нема црњих од оних дана кад живиш само да би потрајао у пукој празнини лажући се како си недостојан…
Тако лако разрезасмо да смо недостојни јер ни покушали нисмо да будемо достојни, а та смо крв, то месо, та луча…
Отуда сви ови бедници на кориту с помијама Метју Палмера, надмећу се ко ће се више и боље уваљати у блато, гласније роктати, понизније цвилети, јаче ударити себи шамар и гласније заплакати због трна под ноктом…
Велики смо, аман, људи, јер народ Високих Дечана, Жиче, Ђурђевих ступова, Студенице, Грачанице, Самодреже, Архаглела, Хиландара, Мораче, Острога…клечи само у молитви Господу.
Достојни смо предака, него шта смо, јер чији су онда потомци ови бесмртници с Кошара, Паштрика, Ораховца, Велике Хоче, Бајгоре, Дренице..?
Недостојни смо само беде ушанчене на власти и оних који јуришају на тај шанац, једнако желећи да Србију ко волосвку запрегу воде кроз блато!
Тога достојни нисмо и доста више страха и ћутње- њихова снага и јесте наша помисао да живимо заслужену казну!
Дозволили смо да нам животе преметну у доживотне робије без права на помиловање!
Дозволили смо да нас убеде како су нам животе дали на позајмицу па нећемо имати довољни дана да вратимо кад заишту!
Не, велики смо и славни!
Потомци смо великих предака и преци великих потомака, немамо права да себе зовемо малима јер превелика је жртва рода нашег да бисмо клечали само у молитви Господу!
Метју Палмер и битанге њему налик ће орати Србијом док год прихватамо да је лакше наћи изговор за лоше, а не разлоге за боље!
За оно најбоље у нама, за оно због чега смо већи од пуког постојања које, заиста, као да смо узели под камату па журимо да га отплатимо лихварима…
