МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Макрон, па шта..?

Када се Макрон поклони над гробом Милунке Савић (а ваљало би да клекне, да клечи сатима…) хоћете ли га повести до куће у којој је проживела највећи део живота?!

Ако уопште знате где је, политиканстки мудросери (садашњи и сви пређашњи)?!

Скоро пала, кљунула ко говедо пред смрт- приземљуша на Вождовцу, у уличици њеног имена, сокаку заправо, негде на самом крају уличице и сећања на поноситу стрицу која је зимила зиме у неколико џемпера и подраних капута…

Приземљуша с две просторије- једна за огрев, када га је било, а друга за…друга за оно што срамотно зовемо животом Милунке Савић и њене деце (биолошке и усвојене, јер Милунка је била једнаки јунак мира колико и рата)!

Поведите „пријатеља“ Србије да види, да видите и ви, док још стоји ко бескућница на ветрометини. Док се не стропошта или је не сруше.

Док је још на њој оне неугледне, једва видљиве избледеле табле, не веће од две шаке, нечитких слова, која сведочи о томе колико Србија слави своје јунаке?

Онолико колико ваља фукари да се окористи њима кад им затребају а потом врати у мрак да не засене њихов бедни сјај…

Постројте пред Макрона децу- јунаке с Кошара и Паштрика, соколове из Републике Српске да се поклони и пред њима, да оћути пред тим дивовима на које су зверски јуришали легионари, крвави патрони Изетбеговићевих, Харадинајевих и Тачијевих главосеча!

Поведите га на пресвето Косово и Метохију да се поклони премилом сестринству манастира Девич који су француски војници 2004. оставили на немилост ђавољој руљи из Дренице.

У куће страдалника на које су звери РОСУ кидисале ко махнити курјаци.

То терористичко зло основала је и обучавала Француска (још за мандата оног зла од Кушнера), уз саслужење вечитих битанги- Америке и Енглеске!

Захвалите му се на „помоћи“ Француској славној и бесмртној српској војсци у Великом рату!

Помоћи коју је Србија отплћивала до последње пертле, децнијама после рата који је српски војник добио за вајне савезнике!

Српски пешадинац у трку за којим је француска коњица каскала данима…

Да се разумемо, нисам од оних који виде непријатеље тамо где их нема, нити пријатеље тамо где нису- много је
Француза којима ћу се искрено дивити довека, закључно са Арно Гујоном и Пјер Анри Бинелом, некдашњем мајору француске војске који је робијао због помоћи Србији 1999. године, али ћу вазда тврдити да би на Калемегдану требало подићи споменик захвалности држави и народу који је заиста без икаквог премишљања, користи и задршке пострадаво за Србију- Русији и Русима!

Због тога не видим ни један једини разлог да улица у Београду понесе име генерала Мондезира (како је најављено да ће), који је комадовао „процесом евакуације исцрпљене српске војске на Крф након Албанске голготе“, како мучени Горан Весић званично вели!

Неспорно је реч о великом човеку али и великој неистини!

Мондезир јесте командовао, но команда је уследила тек након претње великог цара Николаја који је запретио сепаратним миром са непријатељем уколико се одмах не помогне страдалничној српској војсци и збегу!

Војсци и збегу за коју су савезници, Француска и Енглеска, дословно оцениле да је у таквом стању да је боље оставити обалама Валоне и Драча да докрајче оно што зле врлети нису, неголи ангажовати се на њиховом спасењу!

Примера да смо вазда захвалнији онима који су нас користили као топовско месо, неголи онима који су страдали раме уз раме с нама је још толико да би ваљало још много простора побројти их, но…

Речју, лепо што долази Макрон, нек га прошетају да види распеване фонтане и распеваног Дачића, но немојмо се понашати као подстанари којима долази станодавац по кирију коју немају да плате…

Довека ће нам, страхујем, фалити споменик ономе у шта морамо бити заклети и довека захвални- Србији!