МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Колико сте сви исти- бедо властодржна и властожељна!
фото: in4s.net
Жалосно је колико сте исти- бедо властодржна и бедо властожељна!
Иста беда- друго паковање…
Бедна амбалажа, а садржај давно истеклог рока трајања.
Беда…
Видите ли, можда, где наново горе српске куће на пресветом Косову и Метохији?!
Безмало сваког дана пламен звери сатре један праг, једну икону, једно огњиште, једно име…
Србиново, праотачко, заветно…име сваког од нас.
А, зашто бисте па видели- не горе ваше вериге но тамо неког Србина што се будаласто радује божуру.
Шта ви знате о цвету, најдивнијој мирисној тапији
Србина на заветовину, цвет ко цвет, јел да?
Шта је за вас шам- дуд у порти пећке светиње?
Дрво ко дрво па још прастаро, ничему ваљано…
Јесте ли кад прешли прстима преко те миле коре, као да векове читате?
Ко оно Брајево писмо, превучете полако прстима низ гране и прогледате крај очињег вида.
Глупост, јел да?
Цвеће, дрвеће, ливаде, горе, некакви манастири, неке згаревине, преорана гробља, далека села у црнини и старице што изађу пред намернике мислећи да носе глас о сину…
Задржао се негде у божурима, јутрењима са курјацима врх Проклетија, ено га на моби с анђелима, сад ће само да испроси преклану младу најлепших истргнутих очију…
Ма, глупости, јашта!
Прича о Србину на Косову и Метохији и Србији без Косова и Метохије…толико крви, јаука, распећа, вечнога страдања зарад живота вечног, бедно побрајање…
Пламен ко пламен, па шта?!
Шта је векова Србија горела и догоревала, па још који праг, икона, колевка, вериге, име, опанак, манастир…
Зар то да вас прене, далеко било!
Луда старица што се још сину нада а звери му давно кости оглодали и развукли којекуде.
Да због ње застанете на трен и будете људи…
С муком, знам, јер најтеже је натерати се да будеш човек кад то рођењем ниси, па још због неке бабе, божура, дуда, далеких села што вазда камен полажу на тињавини темеља праотаких, ал полажу…
Ево се чауши Српсе листе поново свијају уз скуте вољеног крвника…
Колико год да је крви на проклетим рукама Рамуша Харадинаја- ништа је колико Ибра и Дрима могу захватити да му их оперу и обришу образима јаничара.
Издаће Вучић, нема спора, но издаја ће се одазивати именом сваког од вас, једнако, јер важна је само проклета власт, зар не?!
То само неке куће на Косову и Метохији горе…
Туђе.
Неких тамо Срба, безимених.
Будала што се свију око божура кад процвета ко око колевке дететa на даривање…
Што под узглављем чувају камен сатртог манастира, па кад анђели позову на мобу…
Ма, глупости.
Нека су вама лаке ноћи, бедо властодржна и бедо властожељна, а ако вас шта прене из сна не секирајте се, то се само издаја одазива именима вашим.
Писах и поновићу- није Косово и Метохија тек шака земље, већ је Србија шака јада без Косова и Метохије!
Јада којем сви заједно кумујете, јер није Вучић оно најгоре против чега се борите, већ оно што тако силно желите да будете…
