Ево вам Косово и Метохија сутра – ако нам њему имате нешто јуче?

Нешто што није моје, мојих ђедова, мојих векова, моје вечности?

Ето вам га ако сте на њему ишта саздали а да није од камена мојих згаришта?

Ако имате својег имена за њега?

Ако Дреница није од дрена и Србица од Срба?

Ето вам га ако вам је корен барем шаку под земљом, ако је прст дубљи од јечма и божурова?

Ако траг постања не браните од ветра да га не разнесе ко пепео, бестрагом?

Ако имате какву Живку Сиринићку, Ђорђа Ђаковца, Мику Призренлију..?

Ако имате песму старију од два певања?

Ако имате историју у коју не морате кришом да се дописујете из дана у дан?

Исторју коју нисте отели, преверили, којој не држите нож под грлом да у страху сведочи о вама..?

Ако сте шта пожњели а да нисте закорачили у српско?

Ето вам Косово и Метохија ако нисте кришом долазили у моје светиње по милост и исцелење?

Ако нисте заноћили под ћивотима и клечали под иконама- ето вам све!

Ако је ваше што сте прогонили мошти да их прекољете, да не сведоче, да вас не дозову?

Што сте ми преорали гробља и расули кости ако је ваше?

Није Србин где су му кости но где му је гроб незнани.

На небу се још за живота копамо па залуду разгћете земљу- да повадите све кости Србинове неће вам остати земље ни за стопе јутрошње…

Ето вам све ако Дримом успете да сперете крв с руку!

Ако успете, но Дрим је тек капља за толико крви…

Нек вам је просто све ако сте пре камена Грачанице стајали на пустоме пољу.

Камен по камен ћу је разбацати по пољима ако ми покажете светињу старију од ораховачких винограда и хочанског виновода!

Ако ми покажете Призрен у којем је шта друго живље од Душана?

Ако ми покажете шта сте подигли у славу љубави према својему, а не мржњи према мојему?!

Ви се Косову и Метохији светите, презирете га што вас познаје само у ранама Србиновим, лелеку црнине, спаљеним селима и обезглављеним звоницима.

Желите га да на њему својем немиру нађете мир, но да ни једног Србина не буде на завезној светињи – опет ће нас бити више него вас.

Да ми је ђедовина па и да дам, но ми је боговина па не дам!

Где вам говеда попасу корен- није и не може бити ваше!

Где сам на небу завредио свети гроб- Србиново је!

Овде где сам- ништа сам ако се одрекнем онога где сам све!

Покажите ми шаку Косова и Метохије на којој сте све, а да с те шаке не точи српска крв…

Ево вам Косово и Метохија сутра – ако нам њему имате нешто јуче?

Нешто што није моје, мојих ђедова, мојих векова, моје вечности?

Ето вам га ако сте на њему ишта саздали а да није од камена мојих згаришта?

Ако имате својег имена за њега?