МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Данилу Маруновићу, режисеру сопствене драме

Вала, у праву си, све су нам ђедови уз електричне гитаре и перкусије певали о слави и страдању Црне Горе, а бабе подврискивале на “Битлсе” док су их чекале да се врате с “тезги” по Вучијем долу, Скадру, Мојковцу и још стотине пређашњих и потоњих “гажа”

Пише: Михаило Меденица

Све велим да се више нећу бавити ликом и делом безначајних дукљаноидских појава, но упрли су ко јунци кроз блато, па је најгоре оћутати им и дати простора да се глупост и лажи запате.

Наиме, ево се и Данило Маруновић, редитељ и још један барјактар подраних гађа ударио у груди јуначке и залелекао за “мајбах” слободом – ускликнувши како је црногорско- српство изопачено и како ће уместо рокенрола добити гусле, а деца ће, о судбо клета, пропевати четничке песме наместо неких еуропејских попевки…

Е, мој Данило, режисеру сопствене драме, биће да ти о Црној Гори знаш таман колико и аветни Мираш Дедеић о литургији.

Страхујеш од гусала, јуначе?

Вала, у праву си, све су нам ђедови уз електричне гитаре и перкусије певали о слави и страдању Црне Горе, а бабе подврискивале на “Битлсе” док су их чекале да се врате с “тезги” по Вучијем долу, Скадру, Мојковцу и још стотине пређашњих и потоњих “гажа”.

Да је среће па да су Његош, Марко Миљанов, краљ Никола…били текстописци за какве “бојс-бендове” уместо што су папирчили стихове вечности – Црна Гора би била Вудсток а не толико затуцано каменита и брдовита, сва погрбљена од терета српства и гусала, ко какав мучени Квазимодо!

Ма, била би равнија од Војводине, нема сумње, али је та епска поган наборала и попарала да не личи ни на шта!

Све о њу да се саплетеш носећи бубњеве у катуне, а катуни жива срамота, Мик Џегер да не провири у њих, а иначе не би “Стонси” избијали из Црне Горе само да не заудара толико на корен, понос и славу уместо на пластове канабиса и мака, како и доликује модерној држави коју можеш смотат, припалит или једноставно ушмркнути ка сваки “трип- делија”!

Добри мој Данило, свака ти је ко у Његоша, пардон, ко у Курт Кобејна, нема веће опасности по Црну Гору од црних гусала, четничких песама и оне најгоре пошасти – Српске православне цркве, свете и заветне!

За литије си говорио да су: “рика и залутали чопори”, томе те је, претпостављам, научио рокенрол (на којем сам и сам одрастао, али уз гусле срастао, оне јесу оно најбоље у мени)?

Наравно да није, није рокенрол крив што си раштимован, такав си једноставно – тиква без корена мимо корена.

Ваљда си модеран и слободан само ако снажно презиреш правдајући то слободоумношћу..?

Ум ти је, вала, слободан да слободнији не може бити!

Ено се развезао и разуларио па тумара беспућима, дозвати га не можеш, очигледно, али лепше је раставити се с Црном Гором каква једина може бити, неголи саставити се са собом, јел’ да?!

Тако је модерно залајати на свету цркву, корен и традицију, јер ваљамо само онолико колико смо спремни да се посеремо по себи уверени да си образима од балеге грађанин света..?

Балега је, Данило, балега, па све да је позлаћеном кашиком кусаш…

За каквом то слободом запевате, аблеци, кад толико патите за ропством?! Би да потрчите, али да вам нико не дирне у ланце…

Певате о плаветнилу неба правећи га од картона, ништавни да само подигнете главе…
Запевате колико је гласа у вама тврдећи да су вам поробљене речи…

Не може се, редитељу реприза, кукати за Монтенегром и вајкати за Црном Гором!

Не можеш жалити и џелата и жртву, аман!

Са граница твоје слободе враћали су ме ко пашче, док у Црној Гори мојих гусала за тебе неће бити никаквих граница, животом ти гарантујем!

Немате за чим да тугујете, уцвељене невесте Милогорја, нико вам Црну Гору окупирао није, но страх вас је слободе, јер није само ваша!

Страх вас је да продишете, ко зна шта ће из вас проговорити?

Можда човек, а толико сте се трудили да га поробите!
Можда спадну ланци, а ви без њих и голи и боси…