Михаило Меденица: Чујте Срби фотељаши, сећате ли се Рајка, Маринка и Драгутина?
Поштовани чувари фотеља и гузица у њима, врли чувари помрачине Црне Горе, бескомрпомисни борци за част, образ, слободу, правду и свег осталог што се може наручити поузећем- сећате ли се Рајка, Маринка и Драгутина?
Обраћам се вама најзаклетијима у Косово и Метохију, вама што би голоруки јуришнули пут Призрена, вама којима је та заклетва: “Догодине…” предалека па бисте већ јуче ако може… – значе ли вам још шта имена тројице распетих Никшићана што вам образ чувају у шиптарским букагијама?!
Јесте, мислим на ону тројицу заборављених јунака похапшених по повратку из Дечана!
Због налепнице “Косово је Србија”!
Па, зар није?
Зар нисте ви, добрим делом, баш на том завету оседлали фотеље па сад мамузате у галоп..?
И вама су, колико се сећам, Дечани били једнако високи и једнако свети, док их, очигледно, нисте надвисили, баш као и свако обећање које сте дали само да смените власт Мила манитога?!
Ево нам најбоља деца тамниче без икаквог греха, а ви- ништа!
Заправо, због “греха” који сте и ви тако поносно носили ко распеће- бити Србин, ал опет-ништа!
Заборављени и остављени оном олошу Куртију на немилост!
Има Црна Гора преча посла?!
Из фотеља се не види тако јасно и поносно као што се с улица видело!
Не чује се вапај од тапацираних врата кабинета, не виде се сузе мајчине од затамљених стакала, нема се времена од важних ручкова и вечера, радних доручака и нерадних дана..?
У осталом, сами су тражили, јел да?!
Шта ће на Косову и Метохији кад је о њему довољно певати и ломити чаше кад најскупље песме погоде..?
Шта ће у Дечане поред толико цркава и манастира на три- четири литра горива од куће?!
Шта ће им, побогу, налепница: “Косово је Србија” кад се то подразумева, нарочито ако се прећути, можда помене шапатом, или пркосно узвикне у себи?!
Шта су се јуначили кад су то могли у било ком кафићу, али не, деца запела пут заветне светиње…
Мање су шиптарски терористи на пропутовању кроз Црну Гору добијали него што су звери њима разрезале казну!
Заправо, нису добијали ништа до извињења што су мало задржани и обећања да се то неће понављати!
Домаћински се Црна Гора понела према сваком накоту који је крвавих руку пропарадирао њоме, неголи према својој деци!
Најбољој деци!
Деци која су веровала да им је место тамо одакле је полен Црне Горе, не знајући колико је Црна Гора закоровила…
И боље што не знају, нека су верна том полену, они су та Црна Гора најчистијег образа и најдичнијег гласа, а шта сте ви?
Ви који се правите да се ништа догодило није!
Ви који не бисте да се замерите онима што вам главе пожалили не би!
Ви који не признајете али страхујете од “државе” која постоји само у казаматима за Србе!
Је ли вас срамота барем?!
Помислите ли на Рајка Кривокапића, Маринка Јовановића и Драгутина Лалатовића?!
Који то грех робијају и до када ће?!
Онај исти на којем сте тапацирали гузице, кабинете, уши и памет!
Срби су, на својему, распети!
Чекају да нешто учините за њих!
Не моле, не кукају, поносни и пркосни- најбољи од нас!
Чекају, знају да само што нисте јер толико сте се заклиљали у Косово и Метохију да је немогуће да нећете…
Писах већ: њихове су ћелије- келије, они су тамо да би ви “Догодине…”, или које године касније, чему журба?!
Још толико ручкова, вечера, радних доручака и нерадних дана…
Доћи ће и њихово питање на ред.
Но, запамтите: они су одговор, а питање ћете ви остати довека!
Шта ћете ту где јесте, а њима наздравље тамо где су- ухапшени а слободнији од сваког од вас!
Фотеља је најстрашнија тамница, а ланци су знамење, ордење, кандила дечанска!
Трагови ће им довека мирисати тамјаном, а ваши..?
