Мет Оливер: Директори западних фирми се из Кине враћају престрављени

„То је најпонижавајуће искуство које сам икада имао“, каже генерални директор Форда о свом недавном путовању у Кину. Након обиласка низа фабрика, Џим Фарли је остао запањен технолошким иновацијама које се уграђују у кинеске аутомобиле – од софтвера за аутономну вожњу до препознавања лица.

„Њихови трошкови и квалитет возила знатно су супериорнији у односу на оно што виђамо на Западу,“ упозорио је Фарли у јулу месецу.

„У глобалној смо трци са Кином, и то не само у области електричних возила. Ако изгубимо ту трку, Форд нема будућност.“

Притом овај извршни директор из области аутомобилске индустрије није једини који се вратио узнемирен након посете Далеком истоку.

Ендрју Форест, аустралијски милијардер и оснивач рударског гиганта Фортескју, који интензивно инвестира у зелену енергију, каже да су га посете Кини увериле како треба одустати од покушаја да његова компанија самостално производи погонске системе за електрична возила.

„Могу вас одвести у фабрике (у Кини) где ћете практично стајати поред велике траке, а машине ће излазити из пода и почињати да склапају делове“, каже он.

„Ходате поред те траке, и након отприлике 800, 900 метара, камион изађе спреман. Нема људи – све је роботизовано.“

Други извршни директори говоре о огромним „тамним фабрикама“, у којима роботи обављају толико посла самостално да нема ни потребе да се светла укључују за људе.

„Посетили смо ‘тамну фабрику’ која производи астрономски број мобилних телефона,“ присећа се Грег Џексон, директор британског снабдевача енергијом Octopus.

„Процес је био толико аутоматизован да у производном делу није било радника, већ само мали број људи који су били задужени да нагледају процес рада фабрике.“

„Стиче се утисак да је дошло до промене, где се кинеска конкурентност више не заснива на државним субвенцијама и јефтиној радној снази, већ на великом броју високо квалификованих и образованих инжењера који иновирају као луди.“

Високотехнолошка трансформација

То је такође далеко од оних јефтиних производа „Made in China“ с којима су многи западњаци у прошлости повезивали „радионицу света“, што јасно показује колико је новца уложено у унапређење кинеских индустријских процеса.

Кина се више не фокусира на производе ниског квалитета, та земља се данас сматра лидером у брзорастућим, високо вредним технологијама као што су електрична возила (EV), батерије, соларни панели, ветротурбине, дронови и напредна роботика.

Велики део те трансформације произилази из фокуса земље на аутоматизацију – коју је подстицала владајућа комунистичка партија и коју је снажно подржала државним субвенцијама, грантовима и политиком локалних власти. Подаци које је недавно објавила Међународна федерација за роботику (IFR) показују да је то довело до драматичне високотехнолошке трансформације кинеске индустријске базе у последњих 10 година.

Између 2014. и 2024. године, број индустријских робота у Кини повећао се са 189.000 на више од два милиона. То обично обухвата све, од роботских руку које се користе за заваривање, склапање и утовар, па до пауколиких робота за брзо постављање делова, као и роботе за прецизне задатке, попут 3D штампања. Укупно је прошле године у Кини додато 295.000 робота, док је у Немачкој тај број износио 27.000, у САД 34.000, а у Великој Британији свега 2.500.

Да се ова разлика не би једноставно отписивала на величину популације, Кина такође далеко превазилази своје западне ривале када је реч о густини распореда робота. Кина тренутно има 567 робота на сваких 10.000 радника у производњи, у поређењу са 449 у Немачкој, 307 у САД и 104 у Великој Британији.

Већина стручњака сматра да већа аутоматизација позитивно утиче на продуктивност, најважнији показатељ колико једна економија добија у односу на уложено. Многи аналитичари такође истичу да Кина, са растућим уделом у светској производњи, добија све већу контролу над глобалним ланцима снабдевања – што би је учинило снажним противником у случају рата.

Кина тренутно има 567 робота на сваких 10.000 радника у производњи, у поређењу са 449 у Немачкој, 307 у САД и 104 у Великој Британији

Међутим, поред званичне жеље Пекинга да доминира индустријама будућности, Риан Витон, стручњак из Bismarck Analysis, истиче да је повећана аутоматизација такође покушај да се ублажи утицај старења становништва. „Кина има значајан демографски проблем, а њена производња се заснива на доста интензивног рада“, објашњава он.

„Због тога желе да аутоматизују производњу што је могуће више. Не зато што очекују веће профите – што је обично разлог на Западу – већ да компензују опадање становништва и стекну конкурентску предност.“

Као део програма „Made in China“, локалне власти су понудиле велике пореске олакшице које фирмама надокнађују петину трошкова уложених у индустријске роботе. Ово је део политике познате као „џичи хуанрен“ (jiqi huanren) – што значи „замена људи машинама“.

Проблеми за западне произвођаче

Међутим, ова технологија у комбинацији са огромним производним капацитетима кинеских фабрика представља озбиљан изазов за традиционалне западне брендове.

Највидљивији знак ових промена види се на британским путевима, где електрични и хибридни аутомобили произведени у Кини освајају све већи удео на тржишту. У Великој Британији, компанија BYD са седиштем у Шенжену је у септембру ове године повећала продају чак десет пута, престижући много старије брендове као што су Мини, Рено и Ленд Ровер.

За разлику од „трагичних“ аутомобила које су некада исмевали Џереми Кларксон и његове колеге у емисији Top Gear, скорашње моделе компаније BYD хвале и због приступачних цена и због квалитетно опремљене унутрашњости.

„Најупечатљивија ствар у вези са њиховом аутомобилском индустријом је темпо и брзина којом послује,“ каже Мајк Хоус, генерални директор Удружења произвођача и трговаца моторним возилима (SMMT). „Они могу да развију и реализују моделе за отприлике половину времена које треба већини европских произвођача аутомобила.“

Сандер Тордуар, главни економиста у Центру за европске реформе, истиче да Европа и Велика Британија морају да убрзају примену роботике ако желе да прате темпо иновација у Кини – а истовремено задрже своје индустрије живим.

„Роботика, ако се правилно примени, може знатно повећати продуктивност ваше економије. А ако је Кина у томе изузетно добра, онда бисмо и ми требали да се потрудимо да је стигнемо јер, као и Кина, велики део Европе стари“, каже он.

„Други разлог за бригу је што је сектор роботике високе вредности и има позитивне ефекте и на војно-индустријски комплекс, па је чињеница да Кина можда води и са безбедносног аспекта веома значајна. Мислим да је ствар у томе како користити индустријску политику за изградњу конкурентних тржишта, што неизбежно укључује и неку врсту подршке да се надоместе заостаци за Кином, као и неке предности које нису вођене само тржишном логиком.“

Велика Британија заостаје

Међутим, ризик је „да не створимо ново, или да раднике заглавимо у старом уместо да покушамо да направимо скок напред“,  упозорава Тордуар, указујући на тенденцију политичара да спречавају затварање старих челичана и фабрика аутомобила уместо да подстичу стварање нових, високотехнолошких радних места на која радници могу да се преусмере.

У Великој Британији, компанија BYD са седиштем у Шенжену је у септембру ове године повећала продају чак десет пута, престижући много старије брендове као што су Мини, Рено и Ленд Ровер

Велика Британија има лош учинак када је реч о роботима и тешко јој полази за руком да повећа број робот на годишњем нивоу за више од неколико хиљада, иако већ има мање од половине броја робота у односу на Француску. Прошле године, у Великој Британији је број додатих робота пао за 35 одсто.

Витон из Bismarck Analysis тврди да би Велика Британија, која иначе заостаје за другим земљама у расту продуктивности, требало да се фокусира на унапређење конкурентности подстицањем усвајања више роботике и машина за обраду материјала. Он истиче да би то имало далеко већи утицај од прошлогодишњих пореских олакшица које су биле усмерене на повећање издатака за истраживање и развој и усвајање фабричких машина.

„Чини се да умртвљивање у вези са пореским променама не даје значајне резултате,“ каже Витон. „Али видим како Влада сваке године баца милијарде фунти на потпуно спекулативне пројекте као што су зелени водоник или испуњавање обавеза у области обновљиве енергије и помислим: ‘Зашто не издвојити пет милијарди фунти годишње за грантове за капиталну опрему?’ То би вероватно донело већи повраћај улагања него многе индустријске политике везане за енергију које тренутно спроводимо.“

Иронично, Витон каже да су земље које су током „првог кинеског шока“ у 2000-им, када је свет преплављен јефтином робом, имале већу аутоматизацију успеле да задрже већи део индустријских радних места.

„Људи често говоре о томе како ће аутоматизација довести до губитка радних места,“ додаје он. „Међутим, губици радних места ће несразмерно погађати оне земље које се не аутоматизују.“

Другим речима, неприлагођавање модернизацији готово сигурно ће довести до појаве све више „тамних фабрика“ и на Западу. Али оне неће бити тамне због тога што у њима раде роботи, већ због тога што ће бити затворене.

Аутор је уредник индустријске рубрике британског „Телеграфа“

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: The Telegraph

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Instagram